Izvor: Politika, 02.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponuda Albancima: Srbiji granice, Kosovo u MMF-u
Beograd bi vodio spoljnu politiku, čuvao granice i spomenike kulture i srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa, kaže ministar Slobodan Samardžić
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je da će Beograd u nastavku pregovora o statusu Pokrajine kosovskim Albancima ponuditi visok stepen nadležnosti, u koje se Srbija ni na koji način ne bi mešala. "To su nadležnosti u uređenju ekonomskog, socijalnog, kulturnog života i elemenata međunarodnih odnosa, za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje nije potreban status međunarodnog pravnog lica i međunarodno-pravni subjektivitet, kao što su regionalna saradnja i saradnja sa međunarodnim finansijskim organizacijama koje na to pristaju", kazao je Samardžić Tanjugu.
"Kosovo bi upravljalo poslovima u okviru tih nadležnosti bez mešanja Srbije, nikakav tračak ili trag srpskog uplitanja u te poslove ne bi postojao, ali bi postojao jedan broj rezervisanih nadležnosti Srbije i za Kosovo, u koje se samo Kosovo ne bi mešalo", objasnio je ministar za Kosovo i Metohiju.
Srbija bi, precizirao je Samardžić, zadržala nadležnosti u oblasti spoljne politike, očuvanja granica i zaštite spomenika kulture i srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa. To su, istakao je Samardžić, "tri najvažnije" nadležnosti, a što se tiče odbrane i bezbednosti, predlog Beograda je da Kosovo, posle jednog perioda međunarodnog vojnog prisustva, bude trajno demilitarizovano.
Pregovori o budućem statusu Kosova počeće oko polovine avgusta, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. "Pregovori će najverovatnije početi oko sredine avgusta", rekao je Solana novinarima tokom samita o azijskoj bezbednosti u Manili. "Generalni sekretar UN će najverovatnije prvi pozvati strane da počnu novu rundu pregovora", dodao je on.
Prema zapadnim izvorima, nova runda pregovora Beograda i Prištine uz posredstvo "trojke" SAD, EU i Rusije trebalo bi da traje oko 120 dana, ali je rusko ministarstvo spoljnih poslova ranije saopštilo da se protivi vremenskom ograničavanju pregovora. Zvanična Moskva takođe traži da se pitanje statusa južne srpske pokrajine posle dodatnih razgovora vrati na razmatranje u Savet bezbednosti, gde je već odbačen predlog rezolucije kojom bi se Kosovu dala "nadgledana nezavisnost".
Ministar Samardžić izjavio je da Beograd u novu fazu pregovora sa Prištinom neće ulaziti pre nego što budu utvrđena pravila, što podrazumeva da pregovori moraju da budu direktni i pod okriljem Saveta bezbednosti UN. "Pre no što pregovori počnu, Kontakt grupa mora da usaglasi mnoge stvari oko procedure, da usaglasi formu, dinamiku, osnovnu temu i principe pregovora", kazao je Samardžić agenciji Tanjug.
On smatra da početak pregovora treba da bude ozvaničen predsedničkim saopštenjem Saveta bezbednosti, na primer, ili sličnim aktom, kojim bi se dalo zeleno svetlo za pregovore, kao što je bio slučaj sa otpočinjanjem pregovora koje je vodio Marti Ahtisari.
Po mišljenju ministra, "šatl diplomatija" ne može da bude osnovna forma pregovora, već oni moraju da budu direktni, a "šatl diplomatija" može da bude korektivni metod vođenja tih pregovora.
Ministar ne očekuje da će dogovor o pravilima pregovora biti brzo postignut. "Ne vidim da se to može brzo postići, i mislim da će ovi dogovori potrajati još neko vreme. Posle utvrđivanja tih pravila, mi možemo sutradan da počnemo", podvukao je Samardžić.
Moguće je da će pravila o pregovorima biti utvrđena na još jednom sastanku Kontakt grupe i to na ministarskom nivou, jer je Rusija stavila do znanja da smatra da još ništa u vezi sa tim nije odlučeno i da tek na novom sastanku može da se razgovara o načinu na koji će se pregovarati. Susret ministara šest zemalja Kontakt grupe još nije zakazan.
-------------------------------------------------------------------------
Grčka uz Rusiju
Isti stav kao Rusija zauzela je i Grčka, čija je ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani izjavila da se Atina protivi oročavanju pregovora o statusu Kosova i zalaže se za rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane i potvrđeno odlukom Saveta bezbednosti UN.
"Kosovo je međunarodni problem koji zahteva međunarodno rešenje", što znači da odluku treba da donese Savet bezbednosti UN, rekla je Bakojani u Atini na kraju dvodnevnog seminara za grčke ambasadore u inostranstvu.
S. R.
[objavljeno: 02.08.2007.]
