Izvor: Deutsche Welle, 30.Okt.2015, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć izbeglicama je sve skuplja
Nemački gradovi i opštine snose ogroman deo troškova za smeštaj izbeglica. Pomoć federacije je premala, smatraju lokalni političari koji se, kako prenosi jedan od njih, nalaze negde između aktivizma i rezignacije.
Nemački gradonačelnici i predsednici opština se razumeju u novac. U njihove najvažnije zadatke spada održavanje budžeta – što je poslednjih godina više nego nezahvalan zadatak. Lokalne uprave imaju sve manje novca i mnoge jedva sastavljaju kraj s krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << i to pre svega stalnim uzimanjem novih kredita.
Smeštaj i snabdevanje izbeglica potrepštinama za gradove i opštine nije samo organizacioni, već i finansijski izazov. Štefan Skora, predsednik Saveza gradova i opština u Saksoniji i gradonačelnik Hojersverde, to ovako formuliše: „Moje kolege su negde između velike potrebe da se nešto učini i – rezignacije“. Skora za sebe kaže da je bliži rezignaciji. Reči kancelarke Angele Merkel: „Uspećemo!“ on poredi sa sloganom bivšeg nemačkog ministra rada: „Penzije su sigurne“ – koji je u međuvremenu opovrgnut.
Cene smeštaja rastu
Na infuziji države
Ono što Skoru dovodi do očajanja nije samo mukotrpno traženje lokacija na kojima bi mogle da budu smeštene izbeglice, već i računi koje moraju da poravnaju lokalne uprave. Oni su sve veći. Za ovu godinu se procenjuju na 10 do 12 milijardi evra. U zavisnosti od daljeg priliva izbeglica, 2016. bi troškovi mogli da se kreću između 7 i 16 milijardi evra.
To je dosta veliki raspon. Federacija je dosad obećala da će plaćati samo mesečni iznos od 670 evra po izbeglici. Ta suma bi trebalo da se upotebi za pokrivanje troškova smeštaja i snabdevanja izbeglica i to samo do završetka procedure rešavanja zahteva za azil. U Nemačkoj federacija daje novac saveznim pokrajinama koje ga zatim prosleđuju gradovima i opštinama. Doduše, nema jedinstvenog propisa kako da to čine, pa je zbog toga u svakoj saveznoj pokrajini ta raspodela drukčija.
Troškovi rastu
Osim toga, troškovi za izbeglice su sve veći. „Živimo u tržišnoj privredi“, konstatuje šef Saveza nemačkih gradova i opština Gerd Landsberg. Kontejneri danas koštaju 40 do 50 procenata više nego pre pola godine. I kirije za prazne hale, kuće i neiskorišćena zemljišta su se drastično povećale. U Saksoniji su izračunali da je briga o izbeglicama za prosečnih 6.440 evra po čoveku sada porasla na 10.552 evra. To znači da će 2016. gradovima i opštinama biti potrebno dodatnih 5,5 milijardi evra.
Nemačka pokušava da ubrza prisilni povratak što za posledicu ima čitav niz ružnih scena na aerodromima dok ljudi pokušavaju da se odupru. Advokati kažu da prisilni povratk ne ubrzava tempo odluka o zahtevima za azil. (29.10.2015)
Nemačka kancelarka Angela Merkel dugo je važila kao veliki autoritet u Evropi. Ipak, zbog svoje politike prema izbeglicama, ona je postala opterećenje, smatra Kristof Haselbah. (28.10.2015)
Stotine hiljada izbeglica koje se kreću tzv. Balkanskom rutom, idu u Nemačku da bi – ostali. Ali nemaju svi pravo na azil. Sve je više onih koji se, i pre nego što im se odbije zahtev, odlučuju na dobrovoljni povratak. (28.10.2015)
Još nije razjašnjeno ko će da plati troškove integracije za ljude kojima se odobre zahtevi za azil. Federacija plaća svoj deo samo onima koji čekaju rešenje svog zahteva za azil. Kada je reč o onima koji su dobili azil gradovi i opštine moraju da preuzmu troškove za stambeni prostor, socijalnu pomoć za izbeglice koje su nesposobne za rad, kao i troškove za decu koja se upišu u obdaništa. Savez nemačkih gradova i opština poručuje da je to nemoguć zadatak. „Potreban nam je katalog mera u paketu sa zakonom o integraciji“, kaže Gerd Lansberg: „Troškove moraju da snose i federacija i federalne jedinice“.
Uravnotežen budžet u opasnosti
To je zadatak koji zadaje velike glavobolje ministru finansija. Federacija je ove godine odvojila na stranu pet milijardi evra da bi pomogla saveznim pokrajinama i opštinama. Ukoliko bude potrebno još novca, moguće je da će država morati da se oprosti od uravnoteženog budžeta.
Ministar Volfgang Šojble je to do sada kategorički odbijao. Parlamentarna diskusija o novom budžetu – sa glasanjem – biće održana 27. novembra. Pre toga će biti procenjena visina prihoda od poreza. 5. novembra će se znati koliki će biti taj prihod a o tome će Šojble obavestiti javnost – i tom prilikom će morati da odgovara na niz neprijatnih pitanja.
