Izvor: Politika, 20.Feb.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć Grčkoj još četriri meseca
ATINA/BRISEL – Pograma finansijske pomoći Grčkoj biće produžen na još četiri meseca, saopštili su večeras Rojtersu neimenovani izvori nakon završetka vanrednog sastanka ministara finansija evrozone u Briselu.
Grčka televizija Skaj potvrdila je večeras da Atina do ponedeljka mora Briselu da predstavi listu reformi koje planira da sprovede, u okviru produženja programa finansijske pomoći.
TV Skaj je precizirala da lista reformi mora da uključuje detalje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o tome kako Atina namerava da se izbori sa utajom poreza i korupcijom, kao i kako misli da reformiše disfunkcionalnu javnu administraciju, prenosi Gardijan.
Pored toga, Grčka treba da predstavi mere za okončanje humanitarne krize u zemlji, koja je rezultat šestogodišnje recesije i stroge budžetske štednje, na koju se Atina obavezala u okviru postojećeg programa međunarodne finansijske pomoći.
Nakon vesti da su ministri finansija Grčke i evrozone približili stavove, evro je ojačao u odnosu na dolar, a na američkim berzama evidentiran je rast deonica. Tanjug
-------------------------------
Grčka traži produženje programa pomoći
Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je zvanično zatražila šestomesečno produžavanje aktuelnog programa finansijske pomoći koje dobija od „trojke” poverilaca (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond), a Brisel je odmah potvrdio da će Evrogrupa o njemu raspravljati u petak na telefonskoj sednici.
U zahtevu Atine ublažene su neke formulacije ali ne i suština da vlada, koja je dobila poverenje naroda upravo boreći se protiv mera štednje, ne može da prihvati produžavanje reformi iz prethodnih sporazuma. U isto vreme, iz Brisela stižu signali da će u predlogu novog sporazuma biti izbegnuti detalji koji su doveli do automatskog odbijanja sa grčke strane.
Dakle, radi se o igri reči iza koje su jasni stavovi obe strane koji, uz malo fleksibilnosti i dobre volje, mogu da se ublaže i omoguće zaključivanje sporazuma na novim osnovama.
U svom obrazloženju Evrogrupi, Atina podvlači da želi kompromisno rešenje bez kojeg bi posledice za Grčku ali i za celu Evropu mogle da budu katastrofalne. Pokušavajući da odveže Gordijev čvor u odnosima sa poveriocima Ciprasova vlada navodi na odluku koja bi uzimala u obzir humanitarnu krizu i reforme koje diktiraju potrebe zemlje i koja, bez striktnog navođenja reči koje su do sada bile kamen spoticanja, dovodi do logičnog zaključka da mere štednje na način koji je predviđao memorandum – nisu održive.
„Trudili smo se da predložimo način rešavanja problema i put ka sporazumu koji je prihvatljiv za obe strane, jednu promenu koja će zadovoljiti i Atinu i Brisel. Verujem da ćemo u petak uspeti da se usaglasimo”, izjavio je grčki ministar finansija Janis Varufakis.
Ovdašnja štampa piše da Grčka u okviru šestomesečnog produžavanja programa finansijske pomoći traži od Evropske centralne banke 1,9 milijardi evra od kamata ostvarenih po osnovu grčkih obveznica. Ovom sumom Grčka bi zatvorila deo obaveza prema MMF-u koje dospevaju u martu. Takođe i smanjenje primarnog suficita na 1,5 odsto, određenu finansijsku restrukturizaciju dugova, više prostora za obnovu privrede i dalji razvoj fiskalnih reformi. Zatim i dalje sprovođenje ekonomske agende vlade u kojoj se insistira na ispunjavanju poreskih obaveza, borbi sa korupcijom, reformi državne administracije, ali u kojoj nema novih poreza, smanjenja plata i penzija, otpuštanja, nekontrolisane privatizacije... Praktično, sve ono što je i do sada Grčka zahtevala u prelaznom programu.
Osamnaest uglednih svetskih ekonomista i akademika, profesora najuglednijih univerziteta, među kojima je i dobitnik Nobelove nagrade za finansije Džozef Stiglic, apeluju na pragmatizam u pregovorima i neophodnost kompromisnog rešenja oko grčkog duga. U članku koji objavljuje „Fajnenšel tajms”, oni upozoravaju da se u slučaju neuspeha pregovora Grčka ali i ostale evropske države suočavaju sa mogućim ozbiljnim političkim i ekonomskim posledicama. EU mora da ima sluha za demokratske zahteve svojih članova i da bude svesna da ukoliko ne prihvati promene može da se suoči sa sopstvenim kolapsom. Upravo zato, smatraju ugledni ekonomisti, neophodno je prihvatiti neke promene, olakšice i bezuslovno naći zajednički jezik sa Grčkom.
J. Pavlović Stamenić
objavljeno: 20.02.2015.
Pogledaj vesti o: Grčka
