Izvor: Blic, 12.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina sveta protiv vojne akcije
Polovina sveta protiv vojne akcije
Gallup International je od 11. do 27. januara sproveo istraživanje o vojnoj akciji protiv Iraka. Reč je o još jednom Galupovom planetarnom projektu u okviru koga je ispitano 30.000 ljudi. Ovim uzorkom predstavljena je populacija od oko 2,5 milijarde građana u 41 zemlji sveta. Istraživanje u našoj zemlji sproveo je Medium Indeks, jugoslovenski član Gallup International-a.
1. Koliko je verovatno da će u narednih nekoliko meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doći do vojne akcije protiv Iraka?
U proseku četiri od deset ispitanika misli da će u narednih nekoliko meseci skoro sigurno doći do rata u Iraku. U našoj zemlji tako misli 60 odsto građana, a više od ostalih u to su uvereni Nemci i Irci (po 49 odsto) i Finci (46 odsto). Više od pola Amerikanaca (52 odsto) takođe smatra da će u bliskoj budućnosti vrlo verovatno doći do vojne intervencije. Vrlo je visok i procenat onih koji se odlučuju za blaži odgovor – 'intervencija je prilično verovatna'. Broj onih koji smatraju da vojna akcija nije mnogo verovatna je u ogromnoj većini zemalja manji od 10 odsto, dok se oni koji misle da uopšte nije verovatna pre mogu meriti promilima. Ipak, ima i izuzetaka: u Africi, tradicionalno, žive najveći optimisti: zbir onih koji smatraju da je intervencija malo verovatna ili da uopšte nije verovatna u Nigeriji iznosi 44 odsto, u Kamerunu 38 odsto, u Ugandi 33 odsto i u Južnoj Africi 26 odsto. Takva očekivanja ima i svaki treći Indijac. U Evropi u rat najmanje veruju Albanci – 39 odsto, i Gruzijci – 38 odsto smatra da on nije mnogo ili nije uopšte verovatan. Najmanje sumnje u to da će rata biti imaju građani Finske, naše zemlje i Velike Britanije (izuzev Severne Irske) – svega osam odsto to smatra malo verovatnim ili potpuno neverovatnim. Od vanevropskih zemalja u rat najmanje sumnjaju građani Ekvadora (7 odsto), Australije i SAD (9 odsto).
2. Da li podržavate vojnu akciju protiv Iraka?
Svetsko istraživanje Gallup International pokazalo je i da se polovina građana sveta protivi vojnoj akciji. Najveći protivnici su građani Argentine u kojoj 83 odsto građana ne podržava vojnu akciju ni pod kakvim uslovima i Urugvaja u kome takav stav ima 79 odsto građana. U Evropi protiv rata su: Makedonija (76 odsto), BiH (75 odsto), Španija (74 odsto) i Francuska (60 odsto). Takav stav ima i dve trećine građana naše zemlje. U islamskima zemljama, kakve su Pakistan i Malezija, 60 i 45 odsto ispitanika ne podržava vojnu akciju protiv Iraka ni pod kakvim uslovima što je, ipak, manje od Južne Afrike gde intervenciju ne prihvata 63 odsto. Svaki peti Amerikanac protivi se vojnoj akciji, a trećina je prihvata ukoliko bi bila pod okriljem UN. Uz blagoslov UN vojnu akciju bi podržali i građani Kanade (46), Novog Zelanda (52) i Australije (56 odsto).
3. Ako dođe do vojne akcije, smatrate li da bi naša zemlja trebalo da podrži vojnu akciju protiv Iraka?
Ukoliko, ipak, dođe do intervencije najveći zagovornici da se njihova zemlja uključi u rat među Evropljanima su Rumuni (45 odsto). Odmah posle njih je Velika Britanija (44 odsto), pa Albanija (31 odsto). U svim ostalim zemljama većina se protivi da njihovi vojnici učestvuju u napadu na Irak: Irska - 69, Nemačka - 71, Francuska - 73, Rusija i Finska po 79 odsto. U našoj zemlji protiv učešća u vojnoj akciji je 73 odsto, u Makedoniji 77 odsto, a u BiH 84 odsto. Stanovnici Latinske Amerike u većini se protive učešću svojih zemalja u intervenciji protiv Iraka. Pored SAD, gde bi 73 odsto podržalo učešće svoje zemlje u ratu, za rat je raspoloženo i više od polovine Australijanaca (53 odsto, ali 40 odsto misli da njihova vojska ne treba da ide u Zaliv). Stanovnici Kanade se dvoume - 44 odsto je za, a 43 odsto protiv učešća u ratu. Na Novom Zelandu više ljudi ne podržava učešće u vojnoj intervenciji (51 odsto), nego što ga podržava (37 odsto).
4. Da li američka politika ima na našu zemlju pozitivan ili negativan uticaj?
Izgleda da je novo američko angažovanje u Zalivu pojačalo antiamerikanizam u mnogim zemljama sveta. Na pitanje da ocene uticaj američke politike na svoju zemlju odgovor 'negativan' dalo je 71 odsto Francuza, 68 odsto Jugoslovena, 67 odsto Nemaca, 58 odsto Danaca i Argentinaca, 55 odsto Holanđana, Rusa, Bolivijaca i Bosanaca, 54 odsto Urugvajaca, 53 odsto Kanađana, 52 odsto Makedonaca, 51 odsto Australijanaca, 46 odsto Indijaca, Pakistanaca i Novozelanđana... Zanimljivo je da i 36 odsto Amerikanaca misli da njihova spoljna politika ima negativan uticaj na druge zemlje, ali ipak 43 odsto smatra da je taj uticaj pozitivan.
Albanci su rekorderi među desetak zemalja u kojima preteže pozitivna ocena uticaja američke politike - takav odgovor daje 79 posto građana ove zemlje, 48 odsto Rumuna i Kolumbijaca, 45 odsto Kenijaca, 40 odsto Nigerijaca, 39 odsto Estonaca i žitelja Hongkonga, 38 odsto Gruzijaca, 36 odsto žitelja Ugande i 34 odsto Južnoafrikanaca.
