Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljuljani "haški uslov"
Brisel, zvanično, ne odustaje od "haškog uslova" za Srbiju, ali NATO, izgleda, menja stav
Evropska unija neće odustati od jedinog i najvažnijeg političkog uslova za nastavak pregovora sa Beogradom, ali je spremna da na sve druge načine pomogne demokratskim, proevropskim reformskim snagama u našoj zemlji, i već postoji predlog na koji će način to učiniti, saznajemo u diplomatskim krugovima u Briselu. Zasad nezvanični dokument u deset tačaka inicirala je grupa zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u okviru Regionalnog partnerstva (Austrija, Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Slovenija), i on se delimično oslanja na novembarski predlog finskog predsedništva EU.
Spisak "mogućih mera" za podršku Srbiji, jačanje njene "evropske orijentacije" i stabilnosti uoči "velikih izazova koji je čekaju u narednim mesecima" (pominju se izbori i Kosmet) poslužio je za formulisanje nacrta preporuka koje će Savet ministara EU uputiti ovdašnjoj javnosti sa svog decembarskog sastanka. Ekskluzivni uvid u predlog zemalja Regionalnog partnerstva pre svega pokazuje njihovu nameru da sasvim konkretno doprinesu što bržem uključivanju Srbije u EU, ali objašnjava i kako je došlo do promene u strategiji Unije prema našoj zemlji. Obećana "evropska perspektiva" za Srbiju je, naime, u poslednje vreme u ovdašnjoj javnosti izgubila na verodostojnosti: u maju su zamrznuti pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) zbog "nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom", a onda je Unija zaključila da bi bilo dobro da zamrzne i svoje dalje širenje (na zapadni Balkan) sve dok ponovo ne stekne "integracionu sposobnost" prijema novih članica.
Evropska dobrodošlica Srbiji i ostalim državama regiona, doduše, nikad nije sasvim povučena, a o rokovima ionako nikad i nije bilo reči, ali već sama činjenica da više nije dovoljno da se ispune strogi kriterijumi da bi se ušlo u EU, već se mora čekati da Evropa postane spremna da nas prihvati, oslabila je poziciju svih zapadnobalkanskih političara koji su svoje programe zasnivali na pristupanju Uniji.
Zato se predlog nove strategije prema Srbiji zasniva, pre svega, na jačanju poverenja naših građana u EU, na razumevanju i prihvatanju postavljenih zahteva koje treba i mi, i svi ostali potencijalni kandidati za članstvo, da ispunimo ukoliko želimo da dostignemo evropske standarde. Unija nam je, od demokratskih promena 2000. do danas, finansijski već pomogla sa dve milijarde evra, u potpunosti otvorila svoje tržište za naše proizvode, a nedavno je donela odluku da nam uvede i vizne olakšice, kao prvi korak ka "beloj šengenskoj listi", ali ima još mnogo načina na koje EU može i treba da postane vidljivija (i popularnija) među običnim građanima.
Na primer, da učini svoje fondove i programe pristupačnijim ciljnim grupama u Srbiji, od univerziteta, udruženja građana i privatnih preduzetnika u malim i srednjim preduzećima, pa do lokalne samouprave i seoskih zajednica. Da proširi i produbi regionalnu i prekograničnu saradnju preko konkretnih projekata, i pojača dijalog sa svojim partnerima u Srbiji: vladom, ministarstvima, ekspertskim timovima, političkim partijama, nevladinim organizacijama, privrednim komorama, Stalnom konferencijom gradova, Pravoslavnom crkvom, medijima... Njihovi predstavnici bi trebalo češće da učestvuju u aktivnostima institucija EU i njenih članica, na svim nivoima. Trebalo bi omogućiti i što lakši prelaz sa sadašnjih fondova EU otvorenih za Srbiju na novi, efikasniji sistem takozvane pretpristupne pomoći (IPA) kako bi građani na najneposredniji način osetili svu dobrobit te pomoći.
Jedna od tačaka je i pomoć reformi bezbednosnog sektora. Ističe se da bi ulazak Srbije u program Partnerstvo za mir značajno doprinelo jačanju civilne kontrole u ovom sektoru, što je jedan od preduslova za demokratizaciju zemlje.
Kao što je poznato, NATO je kao jedini uslov za prijem Srbije u ovaj program naveo ispunjenje "haškog uslova". Uoči današnjeg samita alijanse u Rigi, međutim, već su se čule neke nezvanične najave da bi Srbiji, Crnoj Gori i BiH mogao biti već sada ponuđen ulazak u Partnerstvo. Španija, Norveška, Češka, Slovačka, Grčka, Italija i Mađarska spadaju u grupu zemalja koje smatraju da, ako se već insistira na takozvanom regionalnom pristupu prijemu ovih zemalja u Partnerstvo, ne bi trebalo dopustiti da Srbija jedina u regionu ostane izvan ovog programa.
Neke druge zemlje, međutim, pribojavaju se da bi odustajanje od "haškog uslova" u ovom slučaju moglo da poljulja i rešenost EU da na njemu insistira kad je reč o nastavku pregovora o SSP.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 28.11.2006.]
.jpg)
