Izvor: Blic, 08.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska obolela od 'francuske bolesti'
Poljska obolela od 'francuske bolesti'
VARŠAVA - U Poljskoj je zavladala 'francuska bolest' - tvrde sociolozi, koji zabrinuto prate proces degradacije provincije i sve izrazitiju dominaciju Varšave kao jedinog političkog, ekonomskog i kulturnog centra.
'Francuska bolest, nazivana često i meksičkom, doprinosi jačanju centralizacije. Kao i Meksiko ili Francuska, Poljska se pretvara u centralizovanu državu sa jednim snažnim gradskim središtem koje se razvija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na štetu ostalih regiona,' smatra potpredsednik parlamenta Donald Tusk, poslanik iz Gdanjska.
Nekad prometna luka i razvijeni industrijski centar, Gdanjsk nije slučajno postao 'kolevka Solidarnosti'. Kroz ovu 'kapiju Evrope' prodirali su uticaji zapadne civilizacije koji su menjali društvenu svest radnika i inspirisali ih u borbi za radikalne sistemske promene.
Zbog bankrotstva najvećih brodogradilišta Gdanjsk se našao u stanju, kakvo je na početku sedamnaestog veka dovelo ovaj grad do potpune propasti.
Marginalizaciji je izložena i nekadašnja poljska prestonica Krakov. Komunistički režim pokušavao je da ojača ekonomsku poziciju Krakova, pa je na periferiji ovog drevnog grada sagrađen ogromni metalurški kombinat Nova Huta, čime su otvoreni novi socijalni, ekološki i drugi problemi.
Program 'Krakov 2000' predstavljao je poslednji pokušaj da se vrati stara slava gradu, sedištu Jagielonskog univerziteta, jedne od najstarijih visokih škola u svetu.
U Krakov se iz dugogodišnje emigracije vraćaju veliki poljski stvaraoci, među kojima nobelovac Česlav Miloš i čuveni dramaturg Slavomir Mrožek.
Ali, napori da se Krakov učini kulturnom i naučnom prestonicom nailaze na neizbežne ekonomske barijere. Iz ovog grada u Varšavu se seli veliki kapital, a među žrtvama seobe kapitala su ne samo Gdanjsk i Krakov, nego i drugi veliki gradovi - Poznanj, Lođ, Šćećin, Vroclav, Lublin, Rešov... Najtragičniju degradaciju preživljava Lođ, drugi po veličini poljski grad, gde je zbog propadanja lake industrije, posebno tekstilne, svaki peti radnik ostao bez posla.
U poslednjih deset godina broj stanovnika Lođa smanjio se od 850.000 na 780.000. Prosečna mesečna zarada je za gotovo 40 odsto niža nego u Varšavi, pa prema nekim procenama jedna trećina stanovnika Lođa živi na granici socijalnog minimuma.
Simptomatično je i to da polovina stranih firmi, registrovanih u provinciji, svoja sedišta ima u poljskoj prestonici.
U Varšavi je najniža stopa nezaposlenosti (oko 6 odsto), dok se u ostalim velikim gradovima kreće između 11 i 18 odsto. U glavnom gradu prosečna mesečna plata iznosi oko 790 evra, a u Lođu 490, u Vroclavu 535, u Krakovu (sa najvećim brojem univerzitetski obrazovanih građana) 550, a u Poznanju 590 evra.
Poljaci danas ljubomorno gledaju na Nemačku, gde je policentrični sistem zadržan uprkos ubrzanoj urbanizaciji. Za razliku od suseda, gde je dolazilo do ubrzane migracije seoskog stanovništva u gradove, u Poljskoj i dalje najveći broj ljudi živi u sve siromašnijoj provinciji.
Nedeljnik 'Wprost', pri tom, primećuje da Poljska ima najgoru saobraćajnu infrastrukturu u srednjoistočnoj Evropi, a uz to i veoma nestabilni pravni sistem.
Političari veruju da je jedina šansa da se Poljska izleči od 'francuske bolesti' ulazak u Evropsku uniju, gde se velika pažnja posvećuje razvoju regiona i efikasnoj decentralizaciji sistema upravljanja.
Proevropska politička elita u Poljskoj strahuje od niskog učešća građana na referendumu o pristupanju Evropskoj uniji, zakazanom za 7. i 8. juni, pa će glavni cilj u finišu referendumske kampanje, koji počinje odmah po uskršnjim praznicima, biti ubeđivanje Poljaka da izađu na glasanje.
U Poljskoj, inače najvećoj od svih 10 zemalja koje su nedavno u Atini potpisale pristupnicu u EU, neophodno je da na referendum izađe više od polovine upisanih glasača. A to ovde, gde već duže vreme relativno malo građana učestvuje na izborima, može biti veliki problem.
