Izvor: RTS, 10.Maj.2015, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska bira predsednika
Građani Poljske biraju šefa države, a za glavnog favorita važi aktuelni predsednik Bronjislav Komorovski, koji će, kako se veruje, pobediti – ali u drugom krugu.
Bronjislav Komorovski je kandidat Građanske platforme, stranke desnog centra koja je sučeljena pre svega sa rivalskom strankom Pravo i pravda, čiji kandidat Andžej Duda ipak znatno zaostaje za predsednikom u anketama javnog mnjenja. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Prema anketi koja je 29. aprila urađena za TV24, Komorovski uživa podršku 42 odsto birača, što nije dovoljno za pobedu u prvom krugu (za koju je potrebno 50 odsto glasova), dok Dudu podržava 27 odsto birača.
Obe stranke imaju korene u nekadašnjem antikomunističkom pokretu "Solidarnost".
Razočaranje i zasićenost glavnim političkim strankama dovelo je, međutim, do pomeranja dela biračkog tela ka radikalnijim kandidatima.
Protiv Komorovskog u predizbornoj trci učestvuju muzičar i društveni aktivista Pavel Kukiz, koji tvrdi da "Poljska ima iste probleme kao pre 90 godina i uživa devet odsto podrške, kao i Januš Korvin-Mike, lider Kongresa nove desnice, koga podržava oko pet odsto birača.
Njegova stranka je pružila podršku grupi okupljenoj oko Stranke za nezavisnosti Velike Britanije (UKIP) u Evropskom parlamentu, a Korvin-Mike sebe smatra konzervativnim libertarijancem. Poznat je, međutim, i po izjavama da nema čvrstih dokaza da je Hitler znao za Holokaust i da bi ženama bilo bolje da nemaju pravo glasa, podseća britanski Gardijan.
Korvin-Mike tvrdi da u Poljskoj nije bilo stvarnih promena od 1989. i da u zemlji i dalje vlada socijalizam.
Kada je reč o tradicionalnim levičarima poteklim od bivših komunista, Savez demokratske levice (SLD) sateran je na margine, a njen kandidat – 35-godišnja istoričarka i voditeljka Magdalena Ogorek prema anketama ima samo tri odsto podrške.
Poljski predsednik ima ograničenu ulogu. On je vrhovni komandant oružanih snaga, predstavlja zemlju u inostranstvu i može da predlaže zakone ili da stavi veto na njih.
Međutim, ovi predsednički izbori su značajni i zbog toga što će ukazati na raspored snaga pred parlamentarne izbore u oktobru.
Predviđa se da će na njima vladajuća Građanska platforma desnog centra imati snažnog protivnika u konzervativnoj Stranci pravde i prava, koja se povezuje sa Jaroslavom Kačinjskim i njegovim poginulim bratom blizancem Lehom.
Poljska ekonomija, prema agenciji "Blumberg", ima jednu od najvećih stopa rasta u EU i biće među 20 zemlja sa najvećim rastom u svetu.
Zemlja dobija i sve uticajniju ulogu na međunarodnoj sceni, naročito tokom ukrajinske krize, u kojoj je zauzela čvrst stav protiv Rusije.
Iz Poljske potiče i aktuleni predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, koji je pre toga bio premijer iz Građanske platforme.
Mladi su uglavnom nezadovoljni i zasićeni etabliranim partijama, izjavio je za Gardijan Kšištof Bobinski, politički komentator blizak Građanskoj platformi. Mnogi misle da je vreme za promene, ali neće glasati za Pravo i pravdu već za stranke koje "prave buku".
Komorovski je u kampanji isticao da glasajući za njega građani igraju na sigurno. Kao bivši ministar odbrane, on će se zalagati za jačanje istočnog krila NATO-a kao "odgovor na pretnju iz Rusije i Kremlja," najavio je njegov pomoćnik i bivši poslanik Platforme Pavel Zalevski.
Komorovski takođe podržava prozapadne aspiracije Ukrajine, Gruzije i Moldavije, kažu njegovi saradnici.
Stranka Pravo i pravda je za sada koncentrisana na to da Duda uđe u drugi krug. Ukoliko u tome uspe "uslediće dve nedelje koje će prodrmati poljsku politiku", obećava portparol njegove stranke, piše Ekonomist.
