Izvor: B92, 27.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska: Štit je američki projekat
Varšava -- Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski izjavio je da Poljska nije fanatični pristalica američkog antiraketnog štita.
U intervjuu koji danas objavljuje taj poljski list "Djenjik" Šikorski je istakao da je za Varšavu od samog štita važniji prateći politički sporazum, jer od njega Poljska ima nekakve koristi.
Njime se SAD obavezuju da priteknu u pomoć Poljskoj ako bi bila suočena sa bilo kakvim pretnjama a takođe sadrži i paket vojne pomoći, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uključujući tu i novi protivraketni sistem patriot, koji je Varšava do sada bez uspeha tražila od moćnog saveznika.
"Štit je američki projekat. Voleli bi da se realizuje, ali kako savetuje Zbignjev Bžežinski - Poljska ne treba da se stavlja u poziciju zemlje kojoj je do štita stalo više nego njegovim vlasnicima", kazao je Šikorski.
Pitanje skoro apsolutnog prioriteta nacionalne bezbednosti od radara američkog štita napravila je vlada premijera Mireka Topolaneka u susednoj Češkoj.
"Mislim da ni sam (novi predsednik SAD) Barak Obama još uvek ne zna kako će odlučiti o štitu. Još nije predsednik, još ne zna sve. To su vrlo komplikovani sistemi na granici tehničkih mogućnosti. Neko vreme će potrajati i procene da li su koristi vredne svih sumnjičavosti", rekao je Šikorski.
Šef poljske diplomatije povodom pretnji Rusije da će njen odgovor na američke rakete u Poljskoj i radar u Češkoj biti razmeštanje raketa na granicama Poljske kazao je da je Varšavi svakako stalo da nema ofanzivno oružje blizu svojih granica.
"Kakvog smisla ima priča o tome da će u Belorusiji biti razmeštene rakete Topol M koje su međukontinentalni balistički projektili, kada nema veze da li su u Belorusiji ili kraj Urala. Jer i odavde i odande mogu da pogode i Evropu i SAD", upozorio je Šikorski.
Poljski ministar naglasio je da bi svakako i Poljska i NATO na te ruske rakete morali da odgovore, čime bi se pojavio rizik regionalne trke u naoružavanju.
Poljska ne želi zatvorenike iz Gvantanama?
U Poljskoj ne postoji volja, iako vlada nema neki konkretan izgovor, da se izađe u susret SAD i prime neki od zatvorenika iz američke baze Gvantanamo na Kubi, što Vašington pokušava da ugovori sa nekoliko evropskih zemalja.
"Mislim da je stvaranje zatvora mimo američkog pravnog sistema bila jedna od krupnih grešaka sadašnje administriacije. U Poljskoj Gvantanamo nije u centru pažnje kao što je u zapadnoj Evropi. Zatvorenici iz stranih zemalja koji govore za nas egzotičnim jezicima bili bi suviše veliki izazov za naš zatvorski sistem", rekao je Šikorski.
SAD su od Poljske već ranije, u vreme vlade bivšeg premijera Jaroslava Kačinjskog, tražile da prime iz Gvantanama neke od ljudi optuženih za veze sa teroristima, ali tada je zahtev odbijen, kako ne bi bili ugroženi poljski vojnici u Iraku i Avganistanu.
"S političke tačke gledišta nikakvih prepreka nema. Znamo međutim u kakvom stanju su poljski zatvori, koliko je u njima tesno. U praksi bi to bilo nečuveno teško", kazao je za dnevnik "Žečpospolita" šef Odbora za spoljnu politiku Sejma poljskog parlamenta Kšištof Lisek.
Neimenovane poljske diplomate izjavile su tom poljskom listu da postoje još najmanje dva problema koja komplikuju nameru novog američkog predsednika Baraka Obame da zatvori zloglasni zatvor na Kubi.
"Mi bi mogli da primimo ljude koji su očišćeni od svih optužbi. Ali pošto to Amerikanci godinama nisu uspeli da urade, znači da indicije da su sarađivali sa teroristima postoje, jedino što nisu uspeli da im to dokažu", rekao je jedan od diplomata.
"Poljska bi sigurno postala predmet razgovora na internet forumima a ako bi se saznala imena zatvorenika, njihovi rođaci bi mogli da pokušaju da ih oslobode, tako što bi otimali Poljake", rekao je drugi diplomata.
Poljski stručnjak za terorizam Kšistof Lidel upozorio je takođe na to da je nejasno kako bi trebalo pravno da se tretiraju zatvorenici uz Gvantanama kojima ništa nije dokazano - da li da ostanu u zatvoru iako za to nema nikakvih zakonskih osnova, ili da budu pušteni na slobodu.
Do sada su Nemačka i Portugalija izrazile spremnost da prime zatvorenike iz Gvantanama, dok su Švedska, Holandija i Danska taj gest dobre volje novom američkom predsedniku odbile. Španija i Australija, prema pisanju tamošnjih medija, razmatraju mogućnost da zatvorenike ipak prime.
