Izvor: Politika, 13.Okt.2014, 15:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika kvari nagradu

Gotovo istog trenutka kada je saopšteno da su ovogodišnji laureati Nobelove nagrade za mir pakistanska devojčica MalalaJusufzai i indijski borac za prava dece Kajlaš Satjarti krenule suspekulacije o još jednoj politizaciji Nobelovog legata. Kritičari su odmah ustali sa tvrdnjama kako je Malala (17), koja zamalo nije pala kao žrtva talibanskog nasilja, ustvari samo instrument u političkojigri mnogo većih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igrača. Sa istih adresa su stigle zamerke da Nobelov komitet dodeljivanjem nagrade indijskom aktivisti pokušava da ispravi nepravdu zbog toga što priznanje za mir nikad nije dodeljeno Mahatmi Gandiju. Ma koliko se s razlogom tvrdilo daje klevetanje Nobelove nagrade često potpuno neutemeljeno, pojedini laureati ipak ne izgledaju dovoljno dostojno da bi bili ovenčanipriznanjem koje veliča bratstvo među narodima i promoviše mir.

************** 

Ova godina bi mogla da ostane upamćena kao poslednja u kojoj je Nobelovu nagradu za mir dodelio komitet sačinjen isključivo od predstavnika norveških političkih partija. Narasla plima kritika na pojedine odluke ovog tela otvorila je prostor za razgovore o eventualnim izmenama, pa se spekuliše da bi u članstvo mogle da buduprimljene i ličnosti van politike ili čak stranci. Ukoliko se zaista krene tim putem, u norveškom komitetu za dodelu najprestižnijeg mirovnog priznanja na svetu mogli bi da se nađu priznati međunarodni humanitarci i predstavnici civilnog društva.

Kako sada stvari stoje, komitet „odražava relativnu snagu političkih stranaka” u norveškom parlamentu jer svaka stranka koja učestvuje uvlasti postavlja svoje predstavnike. Trenutno su to bivši političari.

Prema izričitoj želji Alfreda Nobela, priznanje za mir se dodeljujesvake godine onima „koji su učinili najviše za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje vojske i za održavanje i promociju mira”.

Zamerke da je Nobelov legat izneveren najglasnije su se čule 2009, kad je laureat za mir postao američki predsednik Barak Obama. Ostalo je zabeleženo da je, svega nedelju dana uoči svečane ceremonije na kojoj mu je uručena nagrada, Obama poslao još 30.000 vojnika u Avganistan. U nastavku predsednikovanja istakao se zalaganjem za rat dronovima, od čijih projektila su neretko stradala i deca.

Diskusija unutar norveške javnosti o uplivu politike na odluke Nobelovog komiteta ima, međutim, koren u priznanju koje je dodeljeno godinu dana nakon Obame, kaže za Al Džaziru direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu Kristijan Berg Harpviken.

Nagrada je 2010. dodeljeno kineskom disidentu Lju Sjaobou, što je razljutilo zvanični Peking i dovelo da pogoršanja diplomatskih i trgovinskih odnosa između Kine i Norveške. U pokušaju da poprave narušene odnose, vlasti u Oslu su pre nekoliko meseci odbile susret sa tibetanskim duhovnim vođom dalaj-lamom, takođe laureatomNobelove nagrade, kojeg Kina smatra antivladinim aktivistom.

Takav potez je otvorio pitanje kakav uticaj vlada ima na Nobelov komitet kad je spremna da se distancira od nekih njegovih ranijih odluka, kao što je zbog političkih okolnosti odlučila da ignoriše laureate poput dalaj-lame.

„Njegova poseta je bila poprilična bruka za norvešku vladu”, ocenjuje Harpviken i dodaje da je upravo taj incident rasplamsao debatu o kredibilitetu komiteta.

Još jedan slučaj u kojem mnogi prepoznaju umešanost politike dogodio se kada je priznanje dodeljeno Evropskoj uniji. U odluci da se 2012, koja zasigurno nije najblistavija godina u istoriji EU, priznanje dodeli upravo Briselu mnogi su prepoznali više od puke slučajnosti.

Većina kontroverznih odluka donesena je za vreme mandata predsedavajućeg Nobelovog komiteta Torbjerna Jaglanda, koji je na taj položaj stupio 2009.

Njegov, kao i mandat još dvoje članova petočlanog komiteta ističe do kraja godine, ali je moguć njihov reizbor. Iz Radničke partije, čiji je Jagland član, najavljuju da će ga ponovo nominovati, dok će se o predsedavajućem odlučivati unutar samog komiteta. Na to mesto će, piše norveška štampa, najverovatnije doći bivši norveški premijer Kjel Magne Bondevik.

Na optužbe o politizaciji nagrade Komitet objašnjava da se u svojim odlukama rukovodio principom ohrabrivanja pojedinaca i organizacija kod kojih je prepoznao potencijal za rešavanje sukoba mirnim putem. Sledeći sastav ovog tela će, kažu, više pažnje posvetiti onima koji su se ostvarili na tom putu.

Za razliku od Nobelove nagrade za književnost, medicinu, hemiju i fiziku, koje se dodeljuju u Stokholmu, priznanje za mir se uručuje u Oslu. Kada ovogodišnji laureati Malala Jusufzai i Kajlaš Satjarti krajem godine budu prisustvovali raskošnom banketu koji se priređuje njima u čast, verovatno će i te kako biti svesni politizacije koja prati njihov izbor. Najopasniji scenario bi, međutim, bio kada bi spekulacije oko dodele prestižnog priznanja postale više pravilo nego izolovani izuzetak. Alfred Nobel takvo nešto zasigurno nije mogao da nasluti.

Dragan Vukotić

objavljeno: 13.10.2014

Nastavak na Politika...