Izvor: Politika, 12.Okt.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička (zlo)upotreba „Nobela”
Lju Sijaobo želi da njegova supruga u njegovo ime primi Nobelovu nagradu za mir, dok Peking nagradu disidentu smatra za uvredu Kine
Proglašenje kineskog disidenta za dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir ne prestaje da bude izvor diplomatske zategnutosti između Kine i Norveške, dok se u međunarodnoj javnosti otvara polemika o ljudskim pravima ali i politizaciji dodele ove nagrade.
Dan pošto je otkazan ranije planirani sastanak norveškog ministra ribarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Lisbet Berg-Hansen i jednog kineskog zamenika ministra poljoprivrede, iz Pekinga je stiglo saopštenje da je davanje nagrade Lju Sijaobou poremetilo odnose sa Norveškom, gde je sedište Nobelovog komiteta koji dodeljuje ovo priznanje.
„Dodeljivanje Nobelove nagrade kriminalcu koji je na izdržavanju zatvorske kazne pokazuje manjak poštovanja prema kineskom pravnom sistemu”, naglasio je na redovnom brifingu u Pekingu Ma Džaosju, portparol Ministarstva spoljnih poslova, prenose svetske agencije.
Osuđujući vladu u Oslu što nije osudila odluku o laureatu, on je rekao da „kineska vlada i narod imaju potrebu da izraze svoje neslaganje” i dodao da je Norveška, podrškom Nobelovom komitetu, nanela štetu bilateralnim odnosima.
Kineska policija je, inače, stavila u kućni pritvor Lju Sijau, suprugu kineskog disidenta Lju Sijaoboa, ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir, a u blizini njenog stana u zapadnom delu Pekinga su od nedelje razmeštene uočljive bezbednosne snage, javile su agencije.
Diplomatama iz EU, Australije i Švajcarske juče nije uspelo da posete suprugu Sijaoboa u njenom stanu, dok je ambasada SAD pozvala Kinu da ukine restrikcije u odnosu na suprugu novog nobelovca, a predsednik Barak Obama se založio za oslobađanje Lju Sijaoboa.
Zamoljen da komentariše Obamin apel, Ma je rekao da se Kina „protivi svakom mešanju u njene unutrašnje stvari”.
Ipak, u razgovoru za AP, Lju Sija je juče izjavila da je njen suprug počeo da dobija bolju hranu, kao i da je od nje zatražio da otputuje u Norvešku da bi u njegovo ime primila Nobelovu nagradu za mir, koja treba da bude uručena 10. decembra.
Na pitanje da li će joj kineska vlada dozvoliti da otputuje u Norvešku, ona je Rojtersu u telefonskoj izjavi rekla da misli „da će to biti teško”.
Kako prenose zapadne agencije, u Kini je sa tri dana zakašnjenja objavljeno da je Lju Sijaobo dobio Nobelovu nagradu za mir – uz negativne ocene, poput one da se Nobelov komitet ovom odlukom „osramotio”. Kineske vlasti su dotle cenzurisale sve vesti u kojima se pominje kineski disident Lju Sijaobo, pa su blokirane televizijske i radio-stanice, pisani mediji, Internet, čak i SMS u kojima se Lju pominje.
Lju Sijaobo je, inače, osuđen na 11 godina zatvora zbog toga što je bio jedan od autora „Povelje 08”, u kojoj se poziva na veće slobode i okončanje političke dominacije Komunističke partije. Nobelov komitet mu je dodelio nagradu, kako su saopštili, zbog „dugogodišnje i nenasilne borbe za osnovna ljudska prava u Kini”.
Međutim, politička upotreba, a još češće zloupotreba, dodele Nobelovih nagrada nije neka novost, naročito u borbi Zapada i Istoka. Naime, ove godine navršava se 35 godina otkako je Nobelovu nagradu za mir dobio sovjetski disident Andrej Saharov koji, kao i danas Lju, nije mogao da dođe u Oslo na uručenje nagrade.
Politički komentator RIA Novosti ocenjuje da „Nobel” Saharovu, kao i Nobelova nagrada za književnost Aleksandru Solženjicinu 1970. godine, imaju jasnu političku motivaciju te da je Nobelov komitet za vreme „hladnog rata” s vremena na vreme davao uglednu nagradu beskompromisnim oponentima sovjetskog režima.
Sa druge strane, padom Berlinskog zida kada se Rusija od direktnog protivnika pretvorila u partnera Zapadu voljnog da sarađuje, Nobelova nagrada za mir stigla je u ruke Mihaila Gorbačova, poslednjeg lidera Sovjetskog Saveza.
Posle Gorbačova, naklonost Nobelovog komiteta se pomerila ka Zapadu tako da su proteklih godina Nobelovu nagradu za mir dobili Al Gor, Marti Ahtisari i Barak Obama, čiji je doprinos miru za mnoge sporan ili (u Obaminom slučaju) još nije ni ostvaren pri dobijanju nagrade.
Međutim, teško je sa sigurnošću oceniti da li je davanje „Nobela” Lju zapravo ponavljanje scenarija sa Solženjicinom i Saharovom i uvod u neki novi „hladni rat”, ali sada između Zapada i Kine. U svakom slučaju, zvanični Peking ovu odluku smatra i smatraće za neprijateljski i politički motivisan potez.
N. Radičević
objavljeno: 13.10.2010.
.jpg)
