Izvor: Blic, 10.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička cena neuspeha 'štita'
Politička cena neuspeha 'štita'
NJUJORK Neuspeh testiranja plana američke antiraketne odbrane nije doneo uspeh Klintonovoj administraciji, već joj je naneo mnogo diplomatske štete, navodi se u prekjučerašnjoj analizi 'Njujork tajmsa'.
List ocenjuje da je ovaj program doveo do sukoba sa Moskvom, zatezanja odnosa sa Pekingom i uplašio američke saveznike u Zapadnoj Evropi da time počinje nova trka u naoružavanju.
Pentagon se nadao da će testom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demonstrirati da je novi odbrambeni sistem spreman, što bi Americi dalo superiornost u razgovorima sa Rusima. Amerika je još pre testiranja antiraketne odbrane zahtevala od Moskve da prihvati amandman na Sporazum o antibalističkim raketama iz 1972. godine, što bi Pentagonu omogućilo da legalno počne izgradnju novog radarskog sistema na Aljasci. To je zaustavilo rad na Startu 3, trećem ugovoru o redukciji naoružanja između SAD i Rusije. SAD su računale da bi uspeh američkog 'štita' mogao omekšati ruski stav da broj nuklearnih glava treba svesti na 1.500, dok Amerika insistira na 2.500. Neuspeh pri testiranju, međutim, samo je ojačao ruski stav protiv američkog plana.
'U ovakvom tehničkom obliku, nacionalni sistem odbrane, koji je testiran, ne garantuje zaštitu teritorije SAD', rekao je general Vladimir Jakovljev, komandant ruskih snaga protivraketne odbrane. On je dodao da i bezuspešan početak predstavlja pretnju svetskoj zajednici.
Nakon ovog incidenta Klinton može odlučiti da prepusti odluku o 'štitu' sledećoj administraciji. Moguće je i preispitivanje 'raketne pretnje' koja Americi dolazi iz zemalja trećeg sveta. Jedina država koja može ispaliti raketu na SAD je Severna Koreja, za koju američki obaveštajci procenjuju da će ovakvo oružje imati do 2005. godine. Ipak, zabrana testiranja raketa koju je Pjongjang prihvatio otklanja svaku opasnost.
