Izvor: Politika, 22.Feb.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari iz magarećih klupa
Najava ukidanja ponavljanja razreda podstakla rasprave o istaknutim nemačkim političarima koji su bili „ponavljači”
Namera vlasti u nemačkoj pokrajini Donja Saksonija da u sledećoj školskoj godini ukine mogućnost ponavljanja razreda izazvala je pravu polemiku širom Nemačke u kojoj se postavlja pitanje da li se političari zalažu za ukidanje ponavljanja razreda samo da bi time bili „rehabilitovani” za sopstvene loše školske uspehe. Naime, ispostavilo se da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lista nemačkih političara koji su bili ponavljači poduža.
Socijaldemokratski kandidat za novog kancelara Per Štajnbrik je dva puta ponavljao razred zbog nedovoljnih ocena iz latinskog i starogrčkog jezika. Aktuelni šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je ponovio razred zbog nedovoljnih ocena iz hemije i fizike, a potom je morao da pređe na niži školski nivo, do pred maturu.
Latinski je bio prepreka na putu do mature bivšeg bavarskog premijera Edmunda Štojbera iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije. Bivši nemački predsednik Kristijan Vulf je ponavljao zbog „šestice” iz francuskog, što je najgora odnosno dvostruko negativna ocena u Nemačkoj („petica” je uporediva sa „jedinicom” u Srbiji, a „šestica” je „jedan minus”).
Za razliku od sada poznatih političara, sadašnji đaci sa nedovoljnim ocenama u Donjoj Saksoniji, umesto godine provedene u „magarećim klupama”, prema predlogu izmene zakona imaće priliku da ipak pohađaju viši razred, a propušteno će nadoknaditi u okviru individualne, dopunske nastave.
Izmena zakona o školstvu, uprkos halabuci, ne predstavlja novinu u Nemačkoj. Pre Donje Saksonije slični zakoni su usvojeni u pokrajinama Rajna-Palatinat i Baden-Virtemberg, i u gradovima sa statusom pokrajine, u Berlinu, Hamburgu i Bremenu. Ipak, na donošenje ovakve odluke u Donjoj Saksoniji gleda se kao na signal za preostalih deset nemačkih pokrajina da izmene svoje zakone o školstvu.
Stručni argumenti u raspravi svode se na dva aspekta. Postavlja se pitanje kako se ponavljanje razreda odražava na psihu neuspešnih đaka, odnosno da li doprinosi poštovanju discipline i osećanju odgovornosti, ili podstiče depresiju i frustracije.
Sa druge strane, ističe se finansijski trošak koji nastaje zbog „ponavljača”. U resornim ministarstvima je izračunato da oko 170.000 registrovanih nemačkih „ponavljača” uzrokuje dodatno opterećenje budžeta za školstvo između 1,4 odsto (Bavarska) i četiri odsto (Donja Saksonija) godišnje. Ukupno, ponavljači u periodu predviđenom za pohađanje osnovnih i srednjih škola uzrokuju troškove u visini od preko desetak odsto godišnjeg budžeta za školstvo.
Međutim, u zemlji koja je od pre nekoliko godina u vrtlogu skandala zbog lažnih diploma i plagijata doktorskih disertacija visokih političara, razmatranje ovih detalja skoro da pada u zasenak pred listom aktuelnih političara a bivših ponavljača.
Bivša savezna ministarka obrazovanja Edelgard Bulman priznaje da je više volela da ide u diskoteke nego na (dopunske) časove latinskog, pa je ponavljala jedan razred gimnazije. Ponavljale su i resorne kolege ministarke Bulman, ali na pokrajinskom nivou – ministarka za školstvo pokrajine Severna Rajna-Vestfalija Barbara Zomer i pedagog pokrajine Sar i kasniji ministar kulture Jirgen Šrajer. Nekadašnji ministar kulture Donje Saksonije Bernt Buzeman takođe je bio ponavljač, a na listi istaknutih političara iz „magarećih klupa” obreo se i sadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt.
Šta prosečni Nemac misli o političarima koji su bili loši đaci, proizlazi iz karnevalskog skeča koji je početkom februara obišao zemlju. Zabrinuti roditelj savetuje dete: „Uči, sine, inače ćeš morati da postaneš političar.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 22.02.2013.
