Izvor: Blic, 19.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola
Pod sloganom 'Lepi jesmo, ali koliko nas je' počeo popis u Grčkoj
Pola Grčke u Atini
ATINA (Beta) - Bez problema i većih nedoumica juče je u Grčkoj počeo obavezan popis stanovništva - i stranaca, domaćinstava i stanova, pod propagandnim sloganom 'Lepi jesmo, ali koliko nas je?'
Više od 150.000 vanrednih saradnika Statističke službe Grčke za naknadu od oko 50.000 drahmi (287 nemačkih maraka) juče je od osam ujutro do uveče u 22 časa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << popisivalo u kućama, na ulicama, u bolnicama, kasarnama, zatvorima, na aerodromima, u lukama, železničkim i autobuskim stanicama.
U skladu sa liberalizacijom grčkih propisa i većim poštovanjem demokratskih i prava čoveka, u popisnom uputniku ovog puta nema pitanja o nacionalnosti i veroispovesti, a u rubrici koja se odnosi na identitet stranaca registruje se samo državljanstvo.
Ali i u ovom popisu ima polne diskriminacije jer je pitanja više za žene nego za muškrace, i samo su ženama upućena pitanja o trajanju 'bračnog života' i imenu supružnika.
Jedna stranica popisnog lista je namenjena unošenju dodatnih podataka ukoliko je popisano lice stranac. U rubrici koja se odnosi na državljanstvo stranca je čak pet opcija: 'grčko', 'grčko i druge zemlje', 'druge zemlje', 'bez državljanstva' i 'neutvrđenog državljanstva' što se odnosi na popisane strance 'iz zemalja koje su se ujedinile ili raspale'.
Popis je obavezan za sve koji su na dan popisa u Grčkoj, a prikupljeni podaci se smatraju 'apsolutnom tajnom'.
Popisom iz 1991. je bilo utvrđeno da je Grčka imala 10,259 miliona stanovnika, a gotovo polovina stanovništva je živela u Atini.
Demografske tendencije ukazuju na dalje napuštanje sela i stalno opadanje nataliteta, uz brz rast broja ilegalnih doseljenika u poslednjih deset godina kojih je, po procenama, više od milion, među kojima su najbrojniji Albanci. Misija kineskog zvaničnika u SAD Tajvan dobija 'tomahavke'
PEKING (SRNA-Rojters) - Kineski potpredsednik Vlade Đian Ćićen otišao je juče za Vašington u misiju blokiranja američke prodaje oružja Tajvanu, u prvom susretu između jednog visokog kineskog zvaničnika i predsednika Džordža Buša. Đian, visoki kineski zvaničnik zadužen za pitanja spoljne politike, takođe će ponoviti protivljenje Bušovom planu za izgradnju antiraketnog štita, tokom razgovora u Beloj kući za vreme jednonedeljne posete Vašingtonu i Njujorku. Glavna tema razgovora biće kineska zabrinutost oko moguće saglasnosti Vašingtona, koja se očekuje sledećeg meseca, za prodaju velike količine sofisticiranog naoružanja Tajvanu, ostrvu koje Peking smatra za odmetnutu pokrajinu koja mora biti ujedinjena sa maticom, ako je potrebno i silom. Republikanska Bušova administracija je pokazala znake zauzimanja žešćeg stava prema Kini od prethodne Klintonove administracije koja je optužena za ulagivanje Pekingu na račun tradicionalnih prijatelja SAD, kao što su Japan i Tajvan. Američki analitičari, međutim, kažu da je verovatno da i Buš, poput Klintona, odloži zahtev Tajpeja za kupovinu četiri raketna razarača na navođenje, snabdevena krstarećim raketama tipa tomahavk. Kina do sada nije bila voljna da raspravlja o svom razmeštaju raketa uperenih na Tajvan, za šta Vašington kaže da bi moglo da dovede do povlačenja njegove odluke o prodaji naoružanja Tajvanu. Američki stručnjaci kažu da Kina
