Izvor: Blic, 03.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka trke kroz svemir
Orao je sleteo!" „Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo." - ovo su najpoznatije rečenice u istoriji NASA, koje je 21. jula 1969. godine, po spuštanju na Mesec, izgovorio kosmonaut Nil Armstrong. U ogorčenoj borbi sa Sovjetskim Savezom za prevlast u svemiru, Amerika je slavila pobedu.
Jer, 1957. morala je da preživi šok „Sputnjika", prvog veštačkog satelita u Zemljinoj orbiti - koji je bio delo sovjetskih inženjera. Tada je američki predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ajzenhauer rešio da se osnuje centar za unapređenje američkih vasionskih letova. I tako su, 29. jula 1958, potpisani dokumenti o osnivanju NASA (Američka vazduhoplovna i svemirska agencija). Samo nekoliko meseci kasnije, ona je počela sa radom. I pored toga, 1961. godine, Amerikanci su morali da pretrpe još jedan težak udarac - Sovjeti su lansirali u orbitu prvog kosmonauta - bio je to Jurij Gagarin.
Godinu dana kasnije, u svemir je poleteo i prvi Amerikanac: Džon Glen. U legendarnom govoru koji je tim povodom održao, tadašnji američki predsednik Džon Kenedi, najavio je: „Naš je cilj da se pre isteka ove decenije Amerikanac spusti na Mesec i da se živ i zdrav vrati kući."
Astronaut Majkl Kolins bio je skeptičan. „Kada je predsednik Kenedi to najavio, pomislio sam: to je kratko vreme za tako ambiciozan poduhvat. Do tada još nikada nismo stvarno bili u svemiru. I sama pomisao na to da ćemo leteti do Meseca predstavljala je ogroman skok. Nisam bio siguran da će nam to do kraja 60-ih godina to poći za rukom."
I pošlo im je za rukom - u okviru programa Apolo, Amerikanci su na mesec leteli ukupno šest puta; poslednji put 1972. A onda je usledila era satelita, novih raketa i svemirskih brodova. Konkurencija je danas velika - ne samo Rusi, već i Evropljani, Kinezi i Indijci ulažu velike napore u osvajanje vasione.
