Izvor: Blic, 03.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka NASA
Otkako je početkom oktobra 1958. američka Nacionalna agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja prvi put je otvorila svoja vrata, 50 godina kasnije najvažniji cilj NASA i dalje je istraživanja svemira.
Američku svemirsku trku sa Sovjetskim Savezom dramatično je 1961. godine definisao mladi američki predsednik Džon Kenedi.
"Rešili smo da stignemo do meseca u ovoj deceniji, ne zato što je to lako, već zato što je teško" - rekao je Kenedi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ali više od bilo kog događaja, lansiranje prvog sovjetskog satelita Sputnjika 1957. godine uvelo je svet u eru svemirskih istraživanja. Uskoro posle toga NASA je lansirala svoj prvi satelit, "Eksplorer jedan".
Bivši predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer osnovao je 1. oktobra 1958. Nacionalnu agenciju za aeronautiku i svemirska istraživanja, da bi šest meseci kasnije bio objavljen projekat "Merkjuri". SAD su u okviru tog projekta poslale u orbitu ukupno sedam astronauta, a prvi od njih predstavljeni su javnosti 9. aprila 1959. U jednom intervjuu astronaut Alan Šepard podsetio se na taj dan.
"Bio je to, naravno, jedan od mojih najdražih dana. Toga dana smo svi zajedno zvanično postali prva američka astronautska grupa," istakao je Šepard, koji je 5. maja 1961. postao prvi Amerikanac u svemiru.
Njegov let u kapsuli bez prozora, nazvanoj "Fridom seven," trajao je svega 15 minuta. Projekat Merkjuri ispunio je svoj osnovni zadatak 20. februara 1962. godine, kada je letom od četiri sata i 55 minuta astronaut Džon Glen obleteo tri puta oko zemlje. Posle Merkjurija, usledio je i program Džemini. Sa svojim dvočlanim posadama, svemirskim šetnjama i spajanjima u orbiti, Džemini je utro stazu za mnogo ambiciozniji Apolo, koji je imao tročlane posade, snažnije rakete i mesečeve module. Program Apolo obeležen je uspesima, ali i jednom tragedijom, kada su u požaru prilikom testiranja "Apolo jedan" poginula tri astronauta.
NASA je nakon toga krenula u istraživanja sa novim elanom, pa je tako 20. jula 1969. astronaut Nil Armstrong ispunio najvažniji cilj tog programa, spuštanje na Mesec, izgovorivši čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka ali ogroman skok za čovečanstvo..."
Još šest misija Apolo poslato je na mesec, završno sa Apolom 17, 1972. godine. Nešto kasnije, započela je saradnja u svemiru pa su se jula 1975. ruski Sojuz i američki Apolo spojili su se u orbiti. Bio je to kraj ere Apola ali i početak novog poglavlja. Orbiter "Kolumbija" za višekratnu upotrebu, prvi put je poleteo 1981. godine. Letelice tog tipa ponele su u orbitu bezbrojne satelite kao i svemirski teleskop Habl, čija otkrića su privukla pažnju sveta. Poslednja popravka Habla predviđena je za kraj ovog meseca.
Program šatla imao je dve nesreće. Januara 1986. šatl Čelendžer eksplodirao je po uzletanju odnevši živote sedmoro astronauta. Februara 2003. šatl Kolumbija raspao se pri povratku na zemlju, takođe odnevši sedam života. Posle duge pauze, letovi šatla su nastavljeni jer su od bitne važnosti za najambiciozniji naučni poduhvat u istoriji - izgradnju Međunarodne svemirske stanice. Kako je najavljeno, NASA namerava da ih povuče iz upotrebe 2010. godine, a u međuvremenu agencija radi punom parom na konstruisanju, izgradnji i testiranju ove generacije letelica koje će ponovo odvesti ljude na Mesec - i dalje.
