Izvor: B92, 15.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušaj oporavka ekonomije SAD
Vašington, Beograd, Brisel -- Američki predsednik Džordž Buš najavio da će vlada SAD kupiti deonice posustalih američkih banaka u vrednosti od 250 milijardi dolara.
Taj iznos deo je ranije izdvojenih 700 milijardi dolara za pomoć američkom finansijskom tržištu. Početak realizacije plana Sjedinjenih Američkih Država uslovio je rast cene nafte i zlata i kolebanja na svetskim berzama.
Američko ministarstvo finansija će navedenom sumom kupiti akcije grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ugroženih banaka - "Benk of Amerika", "Vels Fargo", "Sitigrup", "JP Morgan Čejs", "Goldman Saks", "Morgan Stenli" i "Benk of Njujork melon corp". Vlade evropskih zemalja već su donele sličan plan početkom nedelje.
Rekordno niska cena nafte
Nafta danas, na dve indikativne svetske berze, u Njujorku i Londonu, ima najnižu cenu u proteklih 13 meseci, usled očekivanog smanjenja privredne aktivnosti u svetu, koje bi trebalo da izazove i pad tražnje osnovne energetske sirovine.
Američka laka nafta pojeftinila je za 2,67 dolara, na 75,96 dolara po barelu, dok je ista količina evropske "brent" nafte na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu vredela 71,95 dolara za barel.
Indeksi na berzama još uvek se nisu stabilizovali. Vol Strit je na početku berzanskog dana dostigao rast da bi ubrzo ključni indeks Dau Džons pao za gotovo jedan odsto. Pad je uslovilo to što je veliki broj investitora počeo da prodaje akcije pokušavajući da ostvari zaradu.
"Ljudi su uglavnom zadovoljni. Rizik je sveden na manju meru, a upravo je to ono što nas je plašilo poslednjih nekoliko nedelja. I to je razlog što smo imali rast berze. Investitori sada gledaju dalje od toga i ono što ih sada zabrinjava jesu zarade i inflacija", objasnio je Berni Mekšeri, berzanski analitičar.
Evropske berze poslovale su uspešno drugi dan zaredom, a najveći rast zabeležila je tokijska berza čiji je ključni indeks Nikei 225 skočio za 14 odsto. Ostale azijske berze zabeležile su manji pad.
"Ne znam da li će se rast akcija nastaviti na duže jer kriza na svetskom tržištu i dalje traje. Gledano kratkoročno, cene akcija su skočile, a investitori su požurili da ih prodaju kako bi ostvarili zaradu, što je opet uslovilo njihov pad", kazao je analitičar Je Jub Šim.
Američki plan uslovio je i rast cene nafte na svetskom tržištu. Tako je laka američka nafta poskupela za oko tri dolara, pa je sada za barel potrebno izdvojiti 84 dolara. Zlato je skočilo za dva procenta za uncu, dok su se bakar, platina, srebro, pšenica, kafa i šećer oporavili od nedavnih teških padova.
Dolar je oslabio u odnosu prema evru pošto su evropski investitori pozdravili mere evropskih vlada za stabilizaciju svog tržišta.
Deficit budžeta sve veći
Istovremeno, u SAD se suočavaju sa još jednim ekonomskim problemom. Deficit budžeta SAD skočio je na 454,8 milijardi dolara i dvostruko je veći od prošlogodišnjeg.
"Glavni krivci" kraha američke ekonomije su propast tržišta nekretnina i nastojanja da se spreči finansijski krah, koji su podigli državne rashode na najviši nivo u istoriji. Deficit za budžetsku 2008. godinu, završenu 30. septembra, više nego dvostruko je premašio deficit od 161,5 milijardi dolara iz budžetske 2007. godine.
Ekonomisti predviđaju znatno gore cifre za iduću godinu kada budžet praktično pogode troškovi vladinog spasavanja banaka i kada stignu teška vremena za privredu.
Neki analitičari smatraju da budžetski deficit može lako premašiti 700 milijardi dolara, što će biti strahovit izazov za sledećeg predsednika SAD.
Administracija je rekordni ovogodišnji deficit pripisala nizu privrednih teškoća. Dugotrajno opadanje prometa nekretnina naglo je oborilo privredni rast i podiglo nezaposlnost što je oborilo poreski prihod.
Mnogi ekonomisti smatraju da SAD neće uspeti da umaknu recesiji čak i ako uspe vladin program za spas banaka ubacivanjem 700 milijardi dolara u njihove kase kako bi ponovo davale kredite privredi.
Braun traži reformisanje MMF-a
Britanski premijer Gordon Braun založio se danas za reformisanje uloge Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i ukazao na potrebu da ta finansijska institucija pomogne u regulisanju tekuće i izbegavanju ponavljanja globalne kreditne krize.
Posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije Hozeom Manuelom Barozom, a uči početka samita lidera Evropske unije, Braun je rekao da bi reafirmisanje uloge MMF - a omogućilo Fondu da predloži odgovarajuća rešenja za sadašnju tešku finansijsku krizu.
On je takođe pozvao da se u svetskoj ekonomiji uspostavi sistem takozvanog ranog upozorenja, kao i veća kontrola rada multinacionalnih finansijskih kompanija.
Braun je, kako se navodi u izveštaju agencije Rojters iz Brisela, bio jedan od najupornijih zagovornika oživljavanja uloge MMF-a i drugih međunarodnih institucija osnovanih dogovorom u Breton Vudsu 1944. godine, u cilju što bržeg rešavanja globalne finanisijske krize.
Premijer Britanije je pozdravio spremnost francuskog predsednika Nikole Sarkozija, Baroza i čelnih političara iz zone evra da osiguraju veliki novčani fond i preduzmu druge neophodne mere za povratak finansijske stabilnosti u regionalnoj privredi.
Akcioni plan koji su prošle sedmice usvojile članice zone evra je, kako podseća Rojters, isti kao i Braunov model za rešavanje problema u Velikoj Britaniji, kroz davanje garancije za međubankarske zajmove i otkup akcija posrnulih banaka.
Braun je, međutim, ukazao da bi buduća finansijska arhitektura trebalo da bude usvojena na globalnom nivou, a ne kao evropski ili neki drugi regionalni plan.
Britanski premijer je podsetio da se sada veliki deo poslova, kad je reč o finansijskom sektoru, obavlja u globalnim razmerama, dok su pre 20 godina postojala, pre svega, nacionalna tržišta.
Barozo je rekao da EU i ostatak sveta moraju, u cilju regulisanja tekuće i izbegavanja neke nove krize, izmeniti finansijske propise, osigurati superkontrolu rada banaka, hipotekarnih organizacija, hedž fondova, kao i steći bolji uvid u tokove kretanja privatnog kapitala.
Istočna Evropa za preispitivanje plana
Osam istočnoevropskih zemalja traži da Evropska unija ublaži ograničenje zagađenja vazduha kako bi se dalo više slobode za delovanje njihove privrede u uslovima svetske ekonomske krize.
Lideri Poljske, Mašarske, Rumunije, Bugarske, Slovačke i tri baltičke zemlje - Letonije, Litvanije i Estonije žele da EU preispita cilj da do 2020. zagašenje vazduha bude smanjeno za 20 odsto.
Istočnoevropski lideri navode da su njihove zemlje već smanjile emitovanje štetnih gasova i ukazuju da je Evropa suočena sa "ozbiljnom finansijskom i ekonomskom neizvesnošću".
Lideri tih osam zemalja su na početku dvodnevnog samita u Briselu rekli da EU mora da obezbedi "ekonomski razvoj za sve zemlje članice".
EU je plan o smanjenju emitovanja štetnih gasova usvojila prošle godine.
