Izvor: Politika, 22.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokret za bolji izbor
Grupa vrhunskih znalaca traži da se na funkcije ne dovode političari koji ne poštuju nauku
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, oktobra – "Nobel! Nobel", klicanje je koje se prvi put začulo na jednoj utakmici američkog fudbala. Šta li bi sad ovo trebalo da znači, pitali su se građani do kojih je dopiralo to skandiranje, krajnje neuobičajeno za spektakle te vrlo "muške igre".
Kad bi se takav poklič s pominjanjem pronalazača dinamita >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponovio ovog vikenda, možda bi negde bio doživljen kao nepodoban čin i akt zastrašivanja pošto je u opticaju anonimna pretnja da će eksplodirati "prljave bombe" (kombinacija klasičnog i radioaktivnog punjenja) na sedam stadiona gde se igraju mečevi američkog fudbala (sličnijeg ragbiju nego sportu koji mi zovemo fudbal). Ali izliv oduševljenja kalifornijskih navijača nije ni bio u slavu Alfreda Nobela, nego u čast ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Džordža Smuta, koji je predstavljen gledalištu.
Respekt i pouke
U Americi je ovih dana naglo porastao respekt prema zemljacima naučnicima. Proslavili su sebe pa i naciju – žetvom Nobelovih nagrada. Osvojili su sva ta priznanja za dostignuća u naukama – fizici, hemiji, medicini i ekonomiji.
Takav "monopol" uspostavili su poslednji put 1983. godine, ali se sadašnji podvig ovde ceni kao dragoceniji. Ne samo zbog toga što je međunarodna konkurencija postala žešća, nego i – zato što istovremeno popravlja posrnuli imidž SAD i razbija teze nekih ovdašnjih krugova da se svetom širi antiamerikanizam i van otpora spoljnopolitičkim potezima Vašingtona.
Visoka naučna priznanja svesrdno su pozdravljena, uz izvlačenje različitih pouka. Čule su se, tako, pohvale ovdašnjem sistemu koji ulaže ogromna sredstva, javna i privatna, u istraživački rad i pronalaske, osetno više od Evrope, kao i da je obrazovanje podešeno za prodor najdarovitijih, čak i ako su "ekscentrični" kao nobelovac Džon Neš, ovekovečen i filmom "Briljantni um"...
Slavlje je, po ovdašnjem dobrom običaju, iskorišćeno i da se ukaže na slabe strane. "Najbolji smo na svetu u vrhunskim dostignućima, ali smo osrednji ili pri dnu u opštem obrazovanju", kaže Džon Miler koji na univerzitetu Mičigen proučava ulogu nauke u američkom društvu. Istraživanja su pokazala, navodi AP, da svaki drugi anketirani Amerikanac ne zna da je elektron manji od atoma.
Paradoksalno je da rekordna žetva Nobelovih nagrada za nauku dolazi u vreme kada je centralna vlast u najvećoj zavadi s naukom – primećuju analitičari. Kao primeri za političko "davljenje" nauke, navode se –
zanemarivanja značaja globalnog otopljavanja i energetske zavisnosti, pa potiskivanje izučavanja evolucije uz širenje verskih postavki o nastanku života i ljudi, odbojni stav prema sredstvima za kontracepciju, rezervisanost prema pojedinim genetskim istraživanjima...
Grupa vrhunskih stručnjaka rešila je da se suprotstavi takvom vladajućem kursu. Osnovali su alternativni pokret Naučnici i inženjeri za Ameriku (SEA), u čijem je savetodavnom odboru 14 nobelovaca, i time "objavili rat" potcenjivačkom odnosu političara prema nauci.
Za tri nedelje postojanja okupili su oko 5.000 članova. Ističu da nisu partijski opredeljeni, a da uglavnom kritikuju republikansku administraciju Džordža Buša zato što njene poteze smatraju trenutno najopasnijim po nauku.
Zamerke liderima
U proglasu su istakli, uz ostalo, da osećaju kao "svoju dužnost da se uključe u političke rasprave". Jer smatraju da nacionalni lideri "sistematski ignorišu naučne evidencije i analize, dok ideološke interese stavljaju ispred naučnih istina i prete naučnicima koji pošteno govore o svojim istraživanjima".
Stoga su vođe SEA povele akciju da jedno od bitnih merila za izbor budućih funkcionera bude – odnos prema nauci. Takav kriterijum forsiraće, najavljuje koordinator Majk Braun, već na novembarskim parlamentarnim izborima, a nastaviće i u potonjoj kampanji za izbor šefa države 2008.
Selekcija političara treba da bude bolja nego dosad, kažu i predlažu: da se biraju oni "koji poštuju nalaze nauke i shvataju važnost korišćenja naučnih i inženjerskih saveta u oblikovanju državne politike". Traže i da se "u savetodavne organe vlasti postavljaju ličnosti koje to zaslužuju po svojim kvalifikacijama, a ne na osnovu stranačkih naklonosti".
U rukovodstvu SEA je i Suzan Vud, koja je prošle godine napustila nameštenje u Upravi za hranu i lekove. Preselo joj je, priča, kad je državni institut neargumentovano sugerisao da je rak dojke povezan s pobačajem.
Pripadnici pokreta za političko uvažavanje nauke tvrde, takođe, da je administracija otpustila mnoge nezavisno misleće stručnjake, a umesto njih zaposlila "ulizice i najamnike pojedinih industrija". Vlasti ne reaguju na ovakve kritike, bar ne upadljivo. Opet imaju "važnija posla".
Okupljeni u SEA već su na razne načine iskusili tačnost poslovice "Bez muke nema nauke". Sada im je stalo da pokažu kako će vlasti kojima nije dovoljno stalo do nauke – imati, i dodatne izborne, muke.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 22.10.2006.]
