Izvor: Politika, 17.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklonu se u zube – gleda
Izborne donacije kao faktor kvarenja ishrane i pravde
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, decembra – Poslovne partnere naoštrene na krkanluk, Ken Proktor često uspeva da iznenadi tako što im kaže da na mestu gde ih je doveo da ih počasti – neće jesti. Iako iz jelovnika mame svakojake đakonije, on im saopštava da moraju da potraže drugi lokal jer taj u koji su stigli – ne zadovoljava njegove preventivne mere bezbednosti.
Ne vrede ni "pečene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ševe", jer nema sapuna – objašnjava taj direktor fabrike obuće u Arkanzasu, pošto je, po svom običaju, prvo proverio stanje u toaletu. A tamo gde nema sapuna možda ima zaraze, dodaje i tako naglo gostima servira ono što im je još neophodnije od dobrog zalogaja – osećanje sigurnosti.
Sličnu "budnost" pokazuju i mnogi drugi Amerikanci. Hranu doživljavaju kao jedan od glavnih simbola za dobro i loše u društvu, pa joj pristupaju sve opreznije da ih ne snađe zlo poput onog kada su bakterije iz spanaća zatrovale 200 njihovih sunarodnika od kojih je troje umrlo.
Nebezbedni jelovnik
Strah od terorističkih napada proširili smo na jelovnik – kaže ovdašnji psiholog Džojs Braders. Svaki četvrti potrošač smatra da restoranska ponuda nije dovoljno bezbedna – rezultat je ankete Galupa i lista "Ju-Es-Ej tudej".
Podaci nacionalnog Centra za preventivu i kontrolu zaraza uveravaju da se ne radi o paranoji. Svake godine se u SAD, po njegovom registru, od nečeg pojedenog razboli oko 76 miliona ljudi (četvrtina stanovništva) od kojih 325.000 potraži pomoć u bolnici, dok 5.000 izdahne.
Sistem za bezbednost ishrane je bez dovoljno novca, loše organizovan i više posvećen zadovoljavanju privatnih interesa nego zaštiti javnog zdravlja – tvrdi Erik Šloser, autor knjige "Nacija brze hrane". Razlog za tako loše stanje, on nalazi i u okolnosti da vlasti "gledaju kroz prste" velikim izbornim donatorima iz restoranskih i giganata prehrambene industrije.
Došlo je i do kadrovskog povezivanja, kaže i navodi da je doskorašnji lobista proizvođača govedine postao šef kabineta u ministarstvu poljoprivrede, dok je jedan od rukovodilaca Uprave za lekove i hranu – donedavno bio direktor Nacionalnog udruženja prerađivača hrane. Situaciju pogoršava, napisao je u "Njujork tajmsu", i preterana birokratizacija. Kao primer pominje bezbednosni status – jaja. Ako nisu naprsla – u nadležnosti su Uprave za lekove i hranu, a ako su naprsla – za njih je zaduženo ministarstvo poljoprivrede.
Treba, zaključuje, objediniti rad nadležnih službi. I sprečiti da donacije proizvođača hrane udaljavaju politiku od brige za opšte zdravlje, tako da, na primer, pravosuđe počne da "gleda u zube takvim poklonima".
Ali, donacije sve više remete i rad – sudstva. Čak toliko da bi terazijama boginje pravde u ovdašnjoj verziji mogle da se docrtaju svežnjevi novčanih priloga – sugeriše Doroti Samjules, istraživač njujorškog dnevnika.
U ovoj zemlji, izveštava, čak 86 odsto sudija podleže građanskim izborima, kao što je to slučaj s kandidatima za političke funkcije, pa i metodi za osvajanje mesta u tribunalima sve više liče na kampanje za ulazak u Belu kuću, parlament, guvernersku kancelariju. Ali, dok su građani već prilično oguglali na ulogu novca u politici, uznemirava ih rast njegovog uticaja na pravosuđe, koje doživljavaju kao oazu obavezne nepristrasnosti.
Sukob interesa
Istraživanje u Ohaju opravdava takva strahovanja. Od 215 slučajeva mogućnog "sukoba interesa" sudije su dokazale svoju "nezainteresovanost samo u devet predmeta. Grupa za reformu pravosuđa izveštava, takođe, da je više od polovine od 2.428 anketiranih sudija priznalo da su primljene donacije bar u nekoliko slučajeva uticale na donošenje njihovih odluka.
Iako se uviđa štetnost donacija na suđenje, one – vrtoglavu rastu. U Misisipiju su takvi prilozi po pojedinačnoj izbornoj kampanji sudija dostigli sumu od milion dolara, dok su pre dve godine iznosili 400.000. U Nevadi se stiglo do slične svote, iako 13 od 17 kandidata nije imalo izborne rivale. Od ukupno sakupljenih 1,7 miliona dolara nije utrošeno 634.000, ali primaoci nisu bili obavezni da vrate taj višak...
Navodeći niz primera skretanja sudija od pravde ka odlukama kojima izražavaju zahvalnost donatorima, autorka ukazuje da se tako ozbiljno narušavaju i temelji pravosuđa – neutralnost i nezavisnost. Smanjuje se, naravno, i efikasnost legalnog sistema i javnog poverenja u delioce pravde.
Najviše stradaju, kao i obično, najnemoćniji. Pogotovu ako se nađu u sporu s moćnim finansijerima sudijskih izbornih kampanja.
Primećeno je, uz to, da ovakva zastranjivanja ostavljaju bez odgovarajuće zaštite – čovekovu sredinu i zdravlje ljudi. Nebezbedni su, tako, postali i zalogaji, zbog čega pomenuti arkanzaski predostrožnik u restoranu prvo traži – sapun.
To higijensko sredstvo moglo bi da postane i simbol sledeće faze u razvoju pravosuđa. Za pranje ruku umrljanih u sistemu "ruka ruku mije"...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 17.12.2006.]
