Izvor: Politika, 12.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklon Holanđanima
Od našeg specijalnog izveštača
LAJPCIG, 11. jun – Očekivali smo da naš prvi susret na Svetskom fudbalskom prvenstvu, utakmica protiv neugodnih Holanđana, prođe po onoj narodnoj: treća sreća. Posle dva poraza na velikim takmičenjima, na SP u Francuskoj 1998. i na Evropskom šampionatu u Holandiji, Lajpcig je bio prilika da im se revanširamo, ali i da osvojimo važne bodove u najjačoj grupi Mundijala. Selektor Ilija Petković, iako je zastupao stav da ne treba ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << menjati u timu koji ima uspeha, i u odbrani koja se pokazala veoma čvrstom i stabilnom, ipak je iznenadio sve. U timu se umesto Koromana pojavio Nenad Đorđević, čime je selektor najavio još defanzivniju taktiku.
Početak susreta kao da je opravdao njegov naum. Naša odbrambena formacija držala je holandske napadače daleko od mreže Jevrića i svi napadači našeg protivnika razbijali su se o bedem na sredini terena. Holanđani su bili zatečeni takvom odbranom i nisu imali nikakvo rešenje kojim bi se ugrozio naš gol. Na drugoj strani to je otvaralo mogućnost za naš kontranapad, za isturene Miloševića i Kežmana.
I zaista "plavi" su u nekoliko mahova zapretili Van der Saru, a onda je došao čini se odsudni trenutak za naš tim. Igrao se 13. minut kada je Predrag Đorđević izvanredno prošao po levoj strani, oslobodio se svog pratioca i idealno centrirao loptu na peterac. U tom trenutku, najbliži lopti bio je Savo Milošević, ona mu je išla na levu nogu, ali, odnekud se stvorio Mateja Kežman, njihov sudar je bio neizbežan i – Holanđani su se spasli, ni krivi ni dužni...
Bila je to prilika za kojom ćemo, znali smo, teško zažaliti...
Ipak, naš tim je nastavio da funkcioniše po planu, Savo Milošević je dva minuta kasnije imao opet lepu priliku, sam ju je stvorio, ali je sa ivice kaznenog prostora meko šutirao i lopta je bila lak plen Van der Sara.
Propustili smo dobre prilike, a na odgovor Holanđana nije se dugo čekalo. Posle lako izgubljene lopte Kežmana na polovini našeg protivnika, usledio je dug pas i najbolji igrač ove utakmice Roben je, sam između Gavrančića i Nenada Đorđevića, odjurio ka golu Jevrića i lako ga savladao. Već tada se videlo da je potez sa Nenadom Đorđevićem bio težak promašaj. Prespor, bezvoljan, bez osećaja za prostor ostavljao je Robena potpuno samog da redovno neometan prima loptu. I sa slabijem igračem se to ne sme činiti, a kamoli sa prvom zvezdom holandskog tima. Šta je Đorđević tražio u ovom susretu, pa i na Mundijalu nije baš najjasnije...
Na žalost, Ilija Petković je relativno kasno uvideo svoju grešku, zamenio je Đorđevića u 42. minutu i uveo raspoloženog Koromana, koji je odmah uneo dodatnu živost u naše redove.
Na odmor se otišlo sa vođstvom Holanđana od 1:0, a u nastavku umesto, po našem mišljenju, našeg najopasnijeg igrača Miloševića u igru je ušao Nikola Žigić, da bi nešto više pokušao u tandemu sa potpuno indisponiranim Kežmanom. Ovaj mladić kao da je izgoreo u želju da se dokaže u našoj reprezentaciji, ali i Holanđanima. Holandska odbrana, koja je inače pokazala mnoge slabosti, posebno je zazirala od Kežmana, ali je kasnije uvidela da mu ništa ne polazi za rukom. Na žalost to je uvideo i naš selektor pa je umesto Kežmana u igru uveo Ljuboju u 67. minutu. Novi tandem napadača dao je dodatnu injekciju "plavima", bolje je zaigrao i Predrag Đorđević, Koroman se odlično kretao, Duljaj je zaustavio brzog i prodornog Robena, Gavrančić poptuno neutralisao Van Nistelroja, Nađ Van Persija. Sve je, čini se bilo tu, ali do gola nikako nismo mogli. Bilo je prilika, doduše imali su ih i Holanđani, ali čini se da je publika na stadionu očekivala da će pre Van der Sar izvaditi loptu iz mreže, nego naš Jevrić.
Očekivali smo to i mi, ali nismo dočekali. A bilo je dobrih prilika. Više puta nalazili su se naši igrači u šansi, Koroman, Stanković, Gavrančić, Žigić, Ljuboja, ali manje zbog umešnosti Holanđana, a više zbog neodlučnosti i oklevanja ni jedna nije iskorišćena.
Ostalo je onako kako je odgovaralo Holanđanima, a ogromna radost njihovih igrača i dvadesetak hiljada navijača na stadionu u Lajpcigu po završenom susretu najbolja su potvrda da se po njih sve završilo dobro uz mnogo sreće. Ovoga puta najviše zahvaljujući nama. Kada smo igrali dobro i stvarali šanse nismo dali gol, a kada smo pali za trenutak, primili smo ga. To je jednostavno ne sme tako. Poklonili smo im pobedu i veoma važne bodove.
Centralni. Merk (Nemačka). 37.216. Žuti kartoni: Stanković, Koroman, Dragutinović, Gavrančić (SCG), Van Bronkhorst i Hajtinga (Holandija).
Jevrić 8 – N. Đorđević 5 (od 42. Koroman 7,5), Gavrančić 7, Krstajić 7, Dragutinović 7 – Duljaj 8, Nađ 7, P. Đorđević 7, Stanković 7 – Kežman 5 (od 65. Ljuboja 7), Milošević 7,5 (od 46. Žigić 7). Petković.
Van der Sar 7 – Hajtinga 6 (od 84. Bularuz –), Ojer 6,5, Matajsen 6,5, Van Brankhorst 6,5 – Koku 7,5, Van Bomel 6,5 (od 60. Lamzet 6), Snajder 7 – Van Persi 6,5, Van Nistelroj 6 (od 67. Kojt 6,5), Roben 9. Van Basten.
[objavljeno: ]
