Izvor: Politika, 24.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogrešne procene Amerike
Kao što su „stručnjaci za Jugoslaviju” u Stejt departmentu verovali da se ona neće raspasti, tako su sada „stručnjaci za Rusiju” pogrešno ocenili stavove Moskve o Kosmetu
Znaci su bili jasni i 1990. i 2006, a Vašington je ipak imao pogrešne procene. Kada je pre gotovo dvadeset godina počela kriza u bivšoj Jugoslaviji, čelni ljudi u administraciji Džordža Buša važili su za stručnjake za Balkan. Pre nego što je nakratko postao državni sekretar, Lorens Iglberger >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bio je od 1989. do 1992. specijalni Bušov savetnik za Jugoslaviju, ali ni on ni predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Brent Skoukroft nisu predvideli da će na Balkanu izbiti žestoki sukobi u koje će se umešati i Sjedinjene Države. I Iglberger i Skoukroft su između ostalog i zbog svog ranijeg službovanja u Beogradu – gde je prvi bio ambasador, a drugi radio pri američkoj vojnoj misiji – na kraju među američkim diplomatama izašli na loš glas kao „prijatelji Srba koji su dozvolili krvavi raspad i masovne zločine”.
„Mislio sam da se Jugoslavija neće raspasti”, priznao je u to vreme Brent Skoukroft. Danas spoljnopolitički vrh administracije Džordža Buša mlađeg može da kaže: „Mislili smo da će Rusi pristati na nezavisnost Kosova”.
I kao što je početkom devedesetih državni sekretar Lorens Iglberger važio za stručnjaka za Jugoslaviju, sadašnji državni sekretar Kondoliza Rajs važi za eksperta za Rusiju, ali joj to nije pomoglo da predvidi kakve će poteze vući ruski predsednik Vladimir Putin. Amerikanci su godinama bili uvereni da će Moskva pristati na nezavisnost južne srpske pokrajine i da će čak svojim uticajem privoleti Beograd da i sam prihvati „neminovno”. Iluziju su raspirivali i mnogi visoki funkcioneri Stejt departmenta koji su se hvalili svojim dobrim vezama sa kolegama u Rusiji i poznavanjem situacije u toj zemlji. Izvori u Vašingtonu tvrde da je Nikolas Berns, koji je nedavno podneo ostavku na mesto državnog podsekretara, tvrdio da „ima poverenje” Vladimira Titova, jednog od zamenika ruskog ministra spoljnih poslova. Za Bernsa se u vodećim američkim novinama tvrdilo da vodi Stejt department umesto Rajsove, koja je zauzeta problemima u Iraku i Iranu i da je baš on kreirao politiku prema Srbiji i Rusiji. Upućeni tvrde i da je – osim porodičnih razloga koje je naveo – ta pogrešna politika razlog što je morao da napusti visoku diplomatsku službu.
O pogrešnim procenama vodila se ovih dana zanimljiva prepiska između američkog stručnjaka za Rusiju Dimitrija Sajmsa i američkog izaslanika za Kosovo i Metohiju Frenka Viznera. Sajms, koji je rođen u Rusiji, a u SAD je emigrirao 1973. godine, predsednik je Centra Nikson i izdavač časopisa za spoljnu politiku „Nešenel interest”. Na njegov komentar objavljen u „Internešenel herald tribjunu” 27. decembra prošle godine, reagovao je Vizner, koji je u svom pismu praktično naveo „argumente” kojima se rukovodi Bušova administracija u svojoj kampanji za nezavisnost Kosova.
„Većini Kosovara ne sme se uskratiti nezavisnost, jer su oni mnogo godina živeli pod srpskom vlašću i bili su žrtve okrutne represije 1999. godine. To je iskustvo neizbrisivo upisano u sećanje Kosovara i ono ima posledicu koju čak ni oni u Srbiji koji se iskreno drže demokratskih ubeđenja ne mogu da uklone... (Srpskom) ponudom nije postavljena osnova za rešenje. Zapravo, ona je i manje suštinska nego dogovori koji su važili u jugoslovenskoj federaciji i koje je Milošević poništio. Prema nedavnom predlogu Srbije, ona bi zadržala pravo na suverenitet, ali ne bi predala odgovornost za Srbe koji žive na Kosovu. Kosovo ne bi imalo odgovornost ni za odbranu ni za spoljne poslove, a Srbija ne bi dozvolila da Kosovari budu zastupljeni u centralnim institucijama u Beogradu – u parlamentu i vladi. Jednom rečju, ono što je Srbija ponudila kosovskim vođama bilo je manje od vlasti koju oni sada imaju pod mandatom UN”, piše Vizner, konačno otkrivajući i da bi međunarodno prisustvo na Kosovu po planu Martija Ahtisarija trajalo samo „u ranim godinama” njegove primene.
„Bez jasnog određenja državnih granica, spor oko Kosova će se nastaviti, a Sjedinjene Države i međunarodna zajednica biće usred tog sukoba. NATO će biti suočen sa stalnom pretnjom evropskoj bezbednosti. Nerešeno Kosovo znači da će Srbija imati „albatrosa” o vratu”, smatra američki ambasador, koji pticu iz pesme engleskog romantičarskog pesnika Semjuela Kolridža pominje kao simbol zločina.
Vizner raspravlja i sa ruskim stavom da pitanje Kosova ne može biti jedinstveno i tvrdi da Rusija nema onu odgovornost na Balkanu koju imaju SAD i EU, ali da mora da pomogne u „evoluciji Kosova ka konačnom statusu”.
U odgovoru na Viznerove stavove, Sajms – koji smatra da se nezavisnost ne može izbeći na duži rok – pita: „Zašto je insistiranje Kosovara na nezavisnosti po bilo čemu drugačije od sličnih želja Palestinaca, Abhaza, Jermena u Karabahu? Ipak, sasvim razumno, Sjedinjene Države ne bi predložile da se Izrael, Gruzija ili Azerbejdžan razbiju bez saglasnosti samih tih država. I po kom to čudnom kriterijumu može da se tvrdi da su Kosovari „i te kako pripremljeni” za nezavisnost samo dve godine pošto su u antisrpskoj pobuni koju međunarodne snage nisu uspele da zaustave ubijene na desetine ljudi i uništene svetinje i imovina?
Naravno da je svaki slučaj jedinstven, ali Rusi, Abhazi, Južni Osetini i Jermeni iz Karabaha veruju da ima dovoljno sličnosti da na Kosovo gledaju kao na presedan i oni će delati po svom uverenju, a ne na osnovu saopštenja iz Vašingtona. Pošto su njene mirovne snage u Abhaziji i Južnoj Osetiji gde većinu stanovništva čine ruski građani, Moskva smatra da tu njeni interesi nisu ništa manji nego američki na Kosovu... Stvar je u tome što su vodeći zvaničnici Bušove administracije zanemarili primedbe onih koji su zabrinuti za neželjene posledice nezavisnosti Kosova kao što su zanemarili reči upozorenja pre američke invazije na Irak”, zaključuje američki stručnjak ovu neuobičajenu prepisku sa ambasadorom Viznerom.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 25/01/2008.]
