Izvor: Politika, 19.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled na Kosmet
Žitelji otcepljenog dela Moldavije masovno se izjasnili za nezavisnost i priključenje Rusiji
Tragom vesti
Žitelji Pridnjestrovlja odlučili su na referendumu održanom u nedelju da ostanu privrženi nezavisnosti izborenoj na sličnom izjašnjavanju početkom devedesetih godina prošlog veka. Oni su sa čak 97,1 glasova "za" odgovorili na pitanje "da li podržavaju nezavisnost Pridnjestrovske Moldavske Republike i njeno naknadno slobodno priključenje Ruskoj Federaciji". >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Od 390.000 učesnika referenduma, što čini 78,6 odsto ukupnog stanovništva republike, za povratak pod okrilje bivše matične države Moldavije odlučilo se svega 2,3 odsto.
Referendum u Pridnjestrovlju od strane SAD, Ukrajine, Rumunije, Moldavije... i relevantnih međunarodnih foruma kao što su OEBS, Evropski savet i sl. ocenjen je još pre održavanja za nelegalan. To, međutim, nije sprečilo pojedine posmatrače iz Francuske, Švajcarske i Holandije, kao i nekolicinu članova Evropskog parlamenta, da prisustvuju nedeljnom događaju i situaciju u republici ocene kao rezultat "politike dvostrukih standarda".
Primer Balkana
Pridnjestrovsko izjašnjavanje samo je jedna od karika u lancu dešavanja na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza, koji spadaju u red, takozvanih, "zona zamrznutih konflikta". Sa druge strane, sve što se ovde događa, potencijalno, ima i te kako veliki uticaj i na ostale prostore evropskog kontinenta. Posebno na one u kojima je plamen separatizma, u pravom smislu, buknuo neposredno po jenjavanju bipolarnosti kao temelja međunarodnih odnosa.
Pridnjestrovska priča o nezavisnosti seže još u sovjetska vremena i svojevremeni pokušaj većinskog rumunskog življa u Moldaviji da se prisajedine susednoj Rumuniji. Ipak, njena aktuelnost dobila je posebno na značaju posle prošlodecenijskih dešavanja na Balkanu kao i nedavnog referenduma o nezavisnosti Crne Gore i spekulacija oko jednostranog rešavanja statusa Kosova i Metohije. Sve ovo samo je dodatno učvrstilo separatističko rukovodstvo u Tiraspolju u uverenju da su na pravom putu.
Suština pridnjestrovske odluke leži, kako je već rečeno, u politici dvostrukih standarda, koju uporno nameće deo međunarodne zajednice, sa SAD na čelu. Sasvim je jasno da se od strane Zapada pojedini separatistički procesi tretiraju drugačije od ostalih, ne radi neke više pravde ili prava naroda na samoopredeljenje, nego u cilju širenje vojnopolitičke dominacije zemalja objedinjenih u strukturu NATO-a. Stoga ne čudi stav Rusije da separatističke težnje na prostorima svog tradicionalnog uticaja tretira upravo kao protivtežu gore pomenutim nastojanjima. Ovo se, pre svega, odnosi na Južnu Osetiju, Abhaziju, Nagorno Karabah, Pridnjestrovlje, pa i Balkan.
U tom svetlu treba posmatrati i neumoljivi stav Tiraspolja (štedro potpomognut političkim odobravanjem iz Moskve i sa 1.200 ruskih vojnika raspoređenih ovde u okviru mirovnih snaga) da raskrsti sa ostatkom Moldavije. Naravno, nedeljni referendum nijedna od upletenih strana ne posmatra kao završni čin ove priče. Suština je u zauzimanju što povoljnijih pozicija u situaciji koja bi mogla nastati nakon eventualne odluke Zapada da jednostrano prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Jer, kako uporno ističe ruski predsednik Vladimir Putin, rešavanje kosmetskog pitanja biće definitivni obrazac i za rešenje ostalih sličnih situacija. I to ne samo onih na postsovjetskim prostorima.
Drugim rečima, priznanje nezavisnog Kosmeta dalo bi odrešene ruke Moskvi da prizna nezavisnost Južne Osetije, Abhazije, Nagorno Karabaha, Pridnjestrovlja... Eventualno neprihvatanje novog statusa navedenih republika od strane međunarodne zajednice više ne bi imalo nikakvog faktičkog značaja, pošto su sve one ionako izrazile nameru da im prvi sledeći korak bude definitivni ulazak u sastav Ruske Federacije. Pomenimo samo činjenicu da većina žitelja ovih zemalja poseduju ruske pasoše.
Ali ovo, istovremeno, znači da stav Rusije kako Kosmet mora da ostane sastavni deo Srbije ima svoju cenu. A ona se ogleda u (makar i privremenom) stavljanju ad akta pitanja povratka bivše sovjetske braće pod direktno okrilje moćne matice. Interesi Moskve na Balkanu nisu više jednoznačni prema svakoj od republika bivše SFRJ. Ekonomska pragmatičnost je prevladala političke interese iz socijalističkih vremena, a tradicionalna emotivna slovenska veza između Srba i Rusa već izvesno vreme je stavljena na iskušenje. Čvrst stav Srbije da ne dozvoli cepanje svoje teritorije u Moskvi je ocenjen vrlo pozitivno. Ali očekuju se i dalji konkretni potezi.
Bekstvo od NATO-a
Referendum u Pridnjestrovlju, kako navode posmatrači, održan je u skladu sa međunarodno priznatim standardima i ma kako da bude ocenjen od strane međunarodne zajednice daće Rusiji osnovu za dalje vojno prisustvo u ovom delu Moldavije. Sem toga, nedeljno izjašnjavanje ide u susret predstojećim predsedničkim izborima i značajan je politički poen za sadašnje rukovodstvo koje uživa veliku podršku Moskve.
Treba dodati da su žitelji Pridnjestrovlja svoj glas "za nezavisnost" dali i kao vid otpora pritiscima vlasti u moldavskoj prestonici Kišinjevu da se, po ugledu na stariju sestru Rumuniju, priključe NATO-u. Da u Tiraspolju imaju razloga za zabrinutost svedoči nedavna nenajavljena blokada pridnjestrovskih granica od strane Ukrajine, kao članice organizacije GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan, Moldavija). Proklamovani cilj ove organizacije, stvorene pod okriljem SAD, upravo je nastojanje da se oslabi uticaj Moskve u okvirima Zajednice Nezavisnih Država (bivši SSSR).
--------------------------------------------------------------------------
Rusko pitanje za Vašington
LONDON – Potpredsednik vašingtonskog Instituta za mir i direktor Balkanske inicijative Danijel Server izrazio je juče uverenje da u Kontakt grupi postoji jedinstvo kada je reč o Kosmetu, bez obzira na nagoveštaje veta iz Moskve. "Svi ljudi sa kojima razgovaram kažu da u Kontakt grupi postoji puno jedinstvo. No, da ja pregovaram u ime Beograda, radio bih tačno ono što Beograd i radi – pokušavao bih da zadržim Moskvu na svojoj strani i obezbedim njen veto na sve ono što mi se ne dopada", kazao je.
Dodao je, međutim, da je problem u tome što to ne može da potraje. "U jednom momentu Rusi će otići kod Amerikanaca i reći: ′Šta nam dajete u zamenu za Kosovo?′ U tom trenutku, mirovni sporazum postaje sporazum između Vašingtona i Moskve umesto Beograda i Prištine", rekao je Server. (Beta)
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 19.09.2006.]
