Izvor: Politika, 10.Apr.2010, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski
Leh Kačinjski, njegova supruga i svi putnici i članovi posade poginuli su u subotu kada se avion „tupoljev 154” zapalio i srušio pri sletanju na aerodrom u zapadnoj Rusiji
Prema izveštajima agencija
Smolensk – Poljski predsednik Leh Kačinjski (60) i veliki broj zvaničnika te zemlje poginuli su danas u avionskoj nesreći kod Smolenska, a u Varšavi su zbog tragedije u kojoj je stradalo 96 ljudi najavili prevremene predsedničke izbore.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Avion, u kome je bilo 88 članova poljske državne delegacije koja je išla na komemoraciju povodom 70. godišnjice masakra u Katinskoj šumi, kada su sovjetske snage ubile više hiljada Poljaka, srušio se prilikom sletanja po maglovitom vremenu na dva kilometra od aerodroma kod Smolenska, na zapadu Rusije.
U letelici su bili predsednikova supruga Marija Kačinjski, guverner Centralne banke Poljske Slavomir Skžipek, načelnik Generalštaba Francišek Gagor, zamenik šefa diplomatije Andžej Kremer i drugi visoki funkcioneri i članovi porodica Poljaka ubijenih u Katinskoj šumi.
Prema prvim informacijama islednika, predsednički avion udario je prilikom sletanja po gustoj magli u vrhove krošnji drveća, posle čega je pao i zapalio se.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev imenovao je juče komisiju vlade, s premijerom Vladimirom Putinom na čelu, da istraži okolnosti udesa, saopštila je informativna služba Kremlja.
„Avionska nesreća u Rusiji, u kojoj su poginuli predsednik Poljske Leh Kačinjski i drugi visoki funkcioneri, najtragičniji je događaj u posleratnoj istoriji Poljske”, izjavio je premijer te zemlje Donald Tusk. Vladimir Putin i Donald Tusk razgovarali su juče telefonom: oba državnika uputila su se juče na mesto nesreće.
U međuvremenu, poljski ministar pravde Kšištof Kvjatkovski takođe je naredio specijalnu istragu povodom nesreće.
Avion „tupoljev 154 M” sa 96 putnika i članova posade, srušio se nakon četvrtog neuspelog pokušaja sletanja na aerodrom „Severni” kod Smolenska, uprkos savetima kontrola letenja Belorusije i Rusije da zbog guste magle i slabe vidljivosti oko Smolenska letelicu preusmeri ka Minsku ili Moskvi. Nezvanično, avion je krilom zakačio krošnje drveća u šumi dva kilometra od aerodroma, raspao se i zapalio: od siline detonacije delovi vazduhoplova pronađeni su juče čak na periferiji Smolenska.
Aerodrom „Severni” je inače u trenucima približavanja aviona s poljskom delegacijom zvanično bio zatvoren, javlja AFP.
„U avionskoj tragediji kod Smolenska nema preživelih”, saopštila je Marina Gridneva, predstavnica za štampu ruskog javnog tužilaštva. „U nesreći na zapadu Rusije stradala je desetina političkog vrha Poljske”, procenio je juče „Njujork tajms”.
Među žrtvama jučerašnje avionske nesreće su, osim bračnog para Kačinjski, i guverner Centralne banke Poljske Slavomir Skžipek, načelnik Generalštaba poljske vojske Francišek Gagor, zamenik šefa diplomatije Andžej Kremer, čelnik kancelarije za nacionalnu bezbednost, zamenik predsednika parlamenta, najmanje dva predsednička savetnika, trojica poslanika i drugi visoki državni službenici Poljske.
Među žrtvama nesreće su i članovi porodica Poljaka pobijenih 1939. godine u Katinskoj šumi.
„Katin je izgleda za nas prokleto mesto”, kazao je nakon nesreće prethodnik Leha Kačinjskog na čelu Poljske Aleksandar Kvašnjevski. Brat blizanac poginulog predsednika Jaroslav Kačinjski u poslednjem momentu odustao je od putovanja, prenele su agencije.
U međuvremenu, na mestu nesreće pronađena je jedna od crnih kutija, saopštio je izvor iz administracije oblasti Smolensk, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena, prenosi agencija Interfaks. Prema prvim nezvaničnim procenama, do nesreće je došlo verovatno zbog vremenskih uslova, ljudskog faktora ili tehničkog kvara na avionu, koji je inače bio star najmanje 20 godina.
Poljske vlasti su inače nedavno razmatrale mogućnost zamene starih aviona koji prevoze državne funkcionere, ali se od namere odustalo zbog nedostatka sredstava.
Inače, spasioci su juče oko podneva još izvlačili tela iz olupine aviona „tupoljev 154”, a pristiglim novinarima i lokalnom stanovništvu pristup mestu nesreće, koje su službe bezbednosti u međuvremenu ogradile, nije bio dozvoljen.
Istražni odbor policije Smolenska pokrenuo je krivičnu istragu zbog mogućeg kršenja propisa o bezbednosti vazdušnog saobraćaja. Glavni tužilac Rusije Jurij Čajka će lično nadgledati istragu, a iz Moskve je u Smolensk krenuo i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu. Moskva je na mesto nesreće uputila tim najboljih islednika i policijskih detektiva Centralnog istražnog biroa ruskog tužilaštva, koji imaju dugogodišnje iskustvo u istragama avionskih nesreća.
U međuvremenu, u Varšavi je juče održana vanredna sednica poljske vlade na kojoj je predsednik poljskog parlamenta Sejma Bronjislav Komorovski – u skladu sa državnim ustavom – imenovan za vršioca dužnosti države do izbora novog predsednika. Prema poljskom ustavu datum prevremenih predsedničkih izbora mora biti objavljen za dve sedmice.
„Avionska nesreća kod Smolenska imaće dugoročne političke posledice uz mogućnost da će potpuno promeniti budući izgled poljske političke scene” procenio je Jacek Vasilevski, profesor Visoke škole socijalne psihologije u Varšavi, u izjavi za Rojters.
T. V.
--------------------------------------------------------------------------
Tri kobne greške
Oni su putovali na komemoraciju ubijenim poljskim oficirima u Katinskoj šumi u Drugom svetskom ratu, što je jedna od najvećih tragedija u istoriji Poljske. I sada su oni doživeli tragediju. Da li se ona mogla izbeći? Šta je trebalo uraditi i čega se sve pridržavati da se ne bi dogodilo to što se dogodilo, da trećina vojno-političko-crkvenog vrha Poljske pogine u istome danu?
Kao prvo, opšte je poznato pravilo da istim avionom nikada istovremeno ne putuje veća grupa vodećih političara neke zemlje. Upravo zbog mogućnosti nesreće i desetkovanja rukovodstva države.To pravilo, oni koji su planirali put poljskog predsednika i ostalih u njegovoj pratnji, očito nisu poštovali. Kao drugo, korišćen je avion Tu-154M koji je relativno stare tehnologije, a taj tip vazduhoplova ima u poslednjih desetak godina i dosta nesretnu listu udesa i katastrofa. To je mlazni tromotorac sa tri motora tipa „Soloviev D-30KU“ maksimalne brzine od 950 km na čas. Elektronska oprema aviona je standardna, radar, autopilot, trostruki inercijalni navigacioni sistem, bezbednosni sistem koji pilotima signalizira približavanje zemlje, sve standardi ICAO, kategorija 2. No, to je elektronska oprema u komercijalnoj verziji aviona, dakle ništa posebno.
Poljska je posedovala dva aviona tipa Tu-154M , sa brojevima 101 i 102. Navodno je stradao avion sa brojem 101. Zašto je predsednik Kačinjski putovao tim avionom, čiji resursi najverovatnije i nisu bili idealni, zaista je čudno. Zašto piloti poljskog aviona Tu-154M nisu poslušali savete vazduhoplovnih vlasti Belorusije i Rusije da se, zbog loših meteo-uslova ne spuštaju na aerodrom u Smolensku, a posada poljskog aviona morala je da zna za kakve je meteo-uslove opremljen aerodrom u Smolensku, dakle zašto nisu uvažili predlog-zahtev da ateriraju na aerodrom u Minsku, to ostaje zagonetka. Da li su poljskim Tu-154M pilotirali vojni piloti, piloti koji inače voze predsednika, premijera i ministra odbrane, ili je posadu činilo osoblje civilne kompanije „Lot“? To su najmanje tri kobne greške na tragičnom letu aviona Tu-154M.
Kada prođe žalost zbog ove nacionalne katastrofe, biće u Poljskoj oštrih kazni i smenjivanja sa nekih funkcija.
Miroslav Lazanski
------------------------------------------------------------------------
Saučešće svetskih lidera
Brojni svetski lideri, generalni sekretar UN, ruski patrijarh Kiril, papa Benedikt XVI ... uputili su juče uputili saučešće poljskom narodu , njegovoj vladi i zvaničnicima povodom tragedije kod Smolenska.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je saučešće predsedniku parlamenta Bronislavu Komorovskom, a u telefonskom razgovoru s poljskim premijerom Donaldom Tuskom izjavio da je u „ovom teškom danu, ruski narod uz narod Poljske”, saopštila je pres služba Kremlja. Ruski premijer Vladimir Putin izrazio je svoju žalost poljskom kolegi Donaldu Tusku u telefonskom razgovoru pre odlaska na mesto nesreće.
U zajedničkom saopštenju patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i patrijarha Aleksandrijske pravoslavne crkve, objavljenom u Aleksandriji gde trenutno bravi ruski poglavar ruske crkve, navedeno je da oni u ime „pastve ovih crkava izražavaju poljskom narodu najdublje i najiskrenije saučšće povodom ove strašne tragedije”.
Istovremeno, papa Benedikt je u telegramu upućenom predsedniku poljskog parlamenta izrazio duboko žaljenje zbog nesreće u kojoj su život izgubili poljski predsednik i drugi zvaničnici. Generalni sekretar Ban Ki mun naglasio je da je posebno bolno što je Kačinjski izgubio život putujući na događaj kojim je trebalo da bude obeležen novi stepen pomirenja Poljske i Rusije i uputio je iskreno saučešće narodu i vladi Poljske i porodicama stradalih.
„To je užasna tragedija za Poljsku i upućujemo najdublje saučešće narodu Poljske”, izjavio je portparol Stejt departmenta Filip Krouli.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je „zaprepašćena izveštajem o avionskoj nesreći i pogibiji poljskog predsednika”. Evropska unija (EU) izražava podršku Poljskoj, pogođenoj tragedijom, i solidarnost s poljskim narodom u ovom teškom trenutku, izjavio je ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, čija zemlja predsedava EU.
„Leh Kačinjski je posvetio život svojoj zemlji”, odao je poštu francuski predsednik Nikola Sarkozi .
Visoki zvaničnici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije uputili su takođe poljskim zvaničnicima saučešće povodom tragedije koja je pogodila Poljsku.
U Beču, predsednik Austrije Hajnc Fišer izrazio je „duboku potresenost i zatečenost” smrću poljskog kolege.
S. R.
----------------------------------------------------------------------
Tadić : Nikada nećemo zaboraviti iskrenog prijatelja Srbije
Prema izveštajima agencija
Iz Beograda su saučešće poljskom narodu i njegovoj vladi povodom tragedije kod Smolenska, uputili su juče predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
„Primite izraze najdubljeg saučešća u ime građana Srbije i moje lično ime. Tragedija koja se dogodila, u kojoj je poginuo predsednik Kačinski i drugi zvaničnici vaše države, duboko nas je pogodila”, navedeno je u telegramu saučešća koji je uputio predsednik Srbije.
Predsednik Tadić je naveo da je poljski predsednik Kačinski bio iskreni prijatelj Srbije i da mi to nikada nećemo zaboraviti.
S.R.
------------------------------------------------------------------
Avionske nesreće državnika – hronologija
Havarija poljskog „tupljeva“ u kome su izgubili život predsednik Leh Kačinjski i nekoliko državnih funkcionera Poljske, prva je avionska nesreća u poslednjih pet godina u kojoj su žrtve bili državnici, ali samo jedna u nizu, od 1961. godine naovamo.
18. septembar 1961.: U padu aviona na granici kongoanske provincije Katanga i Severne Rodezije (danas Zambija), poginuo je generalni sekretar UN, Šveđanin Dag Hamaršeld.
19. juli 1964.: Američki senator Edvard Kenedi preživeo je, teško povređen, pad privatnog aviona kod grada Vestfild, u Masačusecu.
Proleće 1974.: Togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema jedini je preživeo pad vladinog aviona na severu te države.
4. decembar 1980.: Portugalski premijer Fransisko sa Karneiro i ministar odbrane Adelinjo Amaro da Kosta izgubili su živote, pošto je u njihovom avionu detonirala paklena mašina.
21. maj 1981.: Ekvadorijanski predsednik Hajme Agilera poginuo je u avionskoj nesreći u brdima provincije Loha.
31. juli 1981.: Predsednik i šef vojne hunte Paname Omar Torihos poginuo je pri padu njegovog aviona u blizini grada Panama.
19, oktobar 1986.: Predsednik Mozambika Samora Mašel poginuo je pri padu aviona na granici prema Južnoj Africi. Funkcioneri oslobodilačkog pokreta Frelimo pripisali su krivicu Pretoriji, tvrdeći da je reč o atentatu.
17. avgust 1988.: Pakistanski predsednik Zia-Ul Hak izgubio život u eksploziji vojnog aviona tipa C-130.
23. februar 1989.: Austrijski ministar za socijalna pitanja Alfred Dalinger poginuo u avionskoj nesreći na austrijsko-švajcarskoj granici.
7. april 1992.: Teško povređen Jaser Arafat, pošto se njegov avion srušio na libijskoj teritoriji Sahare.
6. april 1994.: živote gube predsednici Ruande i Burundija, Juvenal Habijarimana i Siprijen Ntarijamira, pošto je njihov avion oboren u blizini Kigalija. Ovaj incident bio je povod za početak obračuna sa pripadnicima Tucija, u kome je stradalo više od 800.000 ljudi.
3. april 1996.: Američki ministar trgovine Ron Braun poginuo u avionskoj nesreći kod Dubrovnika.
17. oktobar 2000.: Guverner američke države Misuri Mel Karnahan izgubio život u havariji privatnog aviona u blizini grada Sent Luis.
26. februar 2004.: Makedonski predsednik Boris Trajkovski poginuo pri padu avionu u blizini Mostara.
30. juli 2005.: Podpredsednik Sudana Džon Garang poginuo pri padu helikoptera na jugu te zemlje.
M. K
[objavljeno: 10/04/2010]
