Izvor: Deutsche Welle, 20.Okt.2015, 10:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podeljeno društvo
Posle napada nožem u kome je teško povređena političarka Henrijete Reker, nemačko drutšvo mora da shvati da mu opasnost ne preti od izbeglica. Dubok jaz je podelio Nemačku, smatra Feliks Štajner.
„Slutimo da će izbeglice promeniti našu zemlju“, rekao je nemački predsednik pre nepune četiri nedelje. Zastrašujuće je to u kom pravcu se Nemačka menja. Mada to nije stvarno iznenađenje. Brutalni napad nožem na kandidatkinju za gradonačelnicu Kelna Henrijete Reker >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << – koja je posle toga i pobedila na izborima – samo je privremena kulminacija sve radikalnijih raspoloženja u društvu.
Već nedeljama u internet-forumima velikih informativnih portala kao što je Fejsbuk cveta mržnja. Šire se teorije zavere, glasine se prodaju kao činjenice, vode se polemike, pljušte uvrede. U žiži je pre svega kancelarka; „izdajnica naroda“ i „izbeglička kurva“ su samo neki od naziva kojima je redovno časte. I to se odavno ne radi pod okriljem anonimnosti koju pruža internet, već i na javnim manifestacijama.
Vešala i požari
Pre nedelju dana su se na demonstracijama Pegide u Drezdenu pojavila i vešala sa sve simbolične omče namenjene kancelarki Angeli Merkel i vicekancelaru Zignmaru Gabrijelu. Gotovo svakog dana čitamo vesti o podmetanju požara u prihvatilišta za izbeglice. Pravo je čudo da još niko nije ubijen. A u subotu je zamalo ubijena gradska sekretarka Kelna, koja je između ostalog bila zadužena i za smeštaj izbeglica.
Feliks Štajner, DW
To nema veze sa „iskliznućima“ ili legitimnom otporom „zabrinutih građana“ politici nemačke vlade prema izbeglicama. Ovo što se upravo dešava, jeste terorizam. Ne organizovan – ali rasprostranjen na čitavoj teritoriji Nemačke. Praktično nema savezne pokrajine koja je pošteđena od podmetanja požara.
A napad na lokalnu političarku se nije desio u Saksoniji, gde je Pegida najaktivnija, već u velikom gradu koji se sam smatra za najliberalniju metropolu Nemačke. Počinioci su, bar prema dosadašnjim saznanjima, uglavnom ljudi koji do sada nisu zapeli za oko policiji.
I kao da to već nije bilo dovoljno alarmantno, posle atentata u subotu se sve odvijalo kao i obično: u centru grada su, pore poznatih političara, sveće popalili svi koji i inače dolaze u takvim prilikama. To je isti deo društva koji je početkom septembra aplauzom dočekivao izbeglice na železničkim stanicama; koji pomaže izbeglicama dobrovoljnim prilozima i sređuje im prihvatilišta.
Bez poštovanja posle atentata
U forumima na internetu, uvrede su se nastavile i posle atentata na Henrijete Reker, kao da to nije bio napad na temelje otvorenog, demokratskog društva. Neki su pisali da je ona dobila to što je i tražila, neki da nije šteta što je napadnuta, neki – da je to samo početak. Nikada nije bio uočljiviji duboki jaz u nemačkom društvu.
Henrijete Reker je u nedelju – dok je u indukovanoj komi ležala u bolnici – izabrana za gradonačelnicu četvrtog po veličini grada u Nemačkoj. Nije izabrana iz sažaljenja, već uz broj glasova koji je prognoziran još pre šest meseci. Važno je da su izbori održani i pored napada, poručili su najviši gradski funkcioneri. I dodali da teroristi i nasilnici ništa neće diktirati. Tako je.
Ali, još važniji signal bi bio upućen da je u nedelu na izbore izašlo 70 ili 80 odsto građana Kelna. Takav mandat bi ojačao demokratiju. Ovako, mora se primiti k znanju da 60 odsto tih građana ne zanimaju javne stvari.
Masa Nemaca kao da još nije shvatila pred kakvim izazovima se društvo nalazi u jesen 2015. Ne zato što treba prihvatiti i integrisati tako mnogo ljudi, već zato što treba braniti osnovne vrednosti našeg društva – i to ne od doseljenika kojih se svi plaše, već od onih koji gaze demokratiju i slobodu, a potiču iz naše sopstvene sredine.
