Izvor: Vostok.rs, 13.Apr.2017, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod crvenim fenjerom
Usnio sam jeziv san. Hitler nije izvršio samoubistvo, jer se povukao pred kraj rata i dobio pomilovanje. Stepincu i Paveliću, Vatikan je izdejstvovao isto. Druga polovina 1946 godine i miting podrške Titu. Drugovi i drugarice, okupili smo se na ovom antifašističkom skupu, s ciljem odavanja pošte svim žrtvama fašizma. Isto tako, moramo razgovarati i o ekonomskom oporavku naše zemlje. S tim u vezi , doveo sam svog bliskog prijatelja, ovde u Beograd, da uloži svoj ogromni kapital, koji je nasledio od Jevreja, u obnovu naših puteva i naše zemlje. On će biti vaš novi gazda, a germani su poznati kao dobri rukovodioci. Pozdravite gromoglasnim aplauzom Adolfa Hitlera. ( svi ćute) Hitler: „ Meni je žao, što sam vas bombardovao i ubijao vašu decu. Zato sam i došao ovde, da uložim u vaše fabrike, puteve, bolnice i škole. Želim, da budete moji robovi( stavlja ruku na usta), pardon, moji radnici, kojima ću omogućiti svetlu budućnost i izobilje. Zaboravite prošlost i okrenite se budućnosti. Gradim fabrike, a vi zaboravite bombardovanje ( misli – zato sam vam sve i srušio, da bih vas kupio, drago moje roblje). Narod: „ Živeo! Živeo Hitler! Živeo naš Spasitelj!"
Odjednom, i sam se nalazim međ narodom, a granica između sna i jave nestaje. Ljudi, da li ste vi normalni?! – vrisnuh , preneraženo. Pa to je Hitler, monstrum i ubica naše dece! Zar da unovčimo njihovu smrt ? Zar sudbinu naše preživele dece, stavljamo u ruke decoubice?
Narod: „ Gladni smo boljeg života! Želimo izobilje! Ko si ti, da nam kvariš snove! Ua! Ua!"
Tito: „ Bacite to četničko kopile, niz one stepenice!"
Nisam četnik – rekoh – Svi moji stari behu ( ne uspeh završiti započeto, već osetih, toplinu, kako se razliva niz moje lice i crvenilo, u očima mojim. Letim kroz vazduh i padam na ono stepenište, kotrljam se i gubim svest). Osvestih se, sav u modricama. Čujem, miting još traje. Priđoh bliže,krišom, da bolje čujem.
Tito: „ Moji savetnici, Gering i Gebels, nisu mogli doći, ali vam prenose tople pozdrave."
Narod: „ Živeli naši prijatelji, Gering i Gebels! " Tito: „ A naši prijatelji iz Zagreba, Stepinac i Pavelić, nam poručuju, da su raskrinkane sve četničke laži o navodnim zločinima u Jasenovcu. Tamo zločina nije ni bilo. Prevareni smo. Zato smo i streljali one nevine jadnike u Blajburgu. Odajmo im počast minutom ćutanja. Kad nam vreme dozvoli, moramo otići do njihove masovne grobnice i moramo se pokloniti njihovim senima." Narod ćuti, a potom skandira: „ Dole četničke laži o Jasenovcu! Slava jadnim ustašama, streljanim u Blajburgu!" I kao da mi eksere zabijaju u ruke i noge zagrmeh: „ Šta to govorite , manijaci! Jasenovac je stvaran i nije četnička izmišljotina! Zar da se poklonite ustaškim koljačima vaše dece u Blajburgu? Da li ste razum izgubili?!" I evo bežim,koliko me noge nose , dok me rulja progoni. Vidim pravoslavnu crkvu i u nju utrčavam, da se tamo sakrijem i sklonim. Bogosluženje u toku, govori Alojzije Stepinac : „ Morate znati, da nema nikakve razlike između pravoslavlja i rimokatoličanstva. Neki pravoslavni fanatici kažu, kako razlika postoji, ali je mi nismo uočili, jer je nema."
Otkud ovaj zlotvor ovde – pomislih. Taman, kad više nisam mogao ćutati, začuh šaputanje iza sebe – Vratio se - ulazi Vladika Nikolaj Velimirović. Nema razlike,kažete – progovara i nastavlja besedu: „ A da li Hrist – Hrista – u Hrista uteruje? Da li je Hrist, sebe samog progonio i ubijao? Da li je Hrist, iz sebe u sebe pravoslavce u katoličanstvo prevodio? Hoće li Hrist reći, da su mučenici Gospodnji, isto, što i Njegovi mučitelji? Kome Blagodatni oganj silazi, a kome ne? Možemo li mi, biti isto u veri? Pitam vas, Pilati?" Stepinac : „ To, što govorite je greh prema ekumenizmu!" Nikolaj : „ Ekumenizam s Vatikanom je greh, sam po sebi. Samo pravoslavni sveštenik, molitvom može umilostiviti dolazak Blagodatnog ognja, tako da je Gospod izričit- samo istinske pravoslavce smatra svojim, dok su za Njega- svi drugi, samo lažnjaci, prevaranti i samozvanci." A onda nastavlja, obraćajući se onim sveštenicima, koji kažu, da su pravoslavni: „ Kada se Avelj iz kukavičluka ili samoljublja svojeg, potčini ovozemaljskoj moći Kainovoj, onda nastaju dva Kaina- na pogibelj sveopštu. A kad Avelj, čistom ljubavlju Gospodnjom, Kaina u pokajanje uvede; nastaju dva Avelja- na sveopšte spasenje. Koji je put vaš, pitam vas? Bez mučeništva, nema ni vere Hristove. Šta vredi, što ste im tela spasili, kad ste im duše pogubili. Mislite, da ste time svoje grehe okajali, ali niste. Vaši su gresi, udvostručeni! Od Bele Krajine do Srema i od Osjeka do Dubrovnika, klanica je strašna. Sve što beše pravoslavno, beše ubilačkom žestinom napadano kroz vekove, od papske „kurije". Da li su to činili, ispunjeni Duhom Svetim, ili zloduhom paklenim? Zlotvor i tvorac Katoličke reakcije, čiji ste kalendar prihvatili, idejno je uobličio i praktično provodio proces uništavanja pravoslavlja srpskog. Sve su ga pape sledile, a Stepincu je bio uzor, za njegovu Katoličku akciju. Pavelić beše izvršilac volje Stepinčeve. Stepinac : „ Mi smo sada u ljubavi ( misli- baš kao što vuk, voli svoj plen). Nemoj nam kvariti ljubav, jer su Stepinac i papa sada dobri - rekoše pravoslavni sveštenici, koji držahu bele štapove u rukama i crna stakla na očima svojim.
Urlaju i traže Nikolajev odlazak. Otvara se Nebo, a Nikolaj u Vaznesenju odlazi.
Šta ste to učinili, nekrsti – jedva prozborih.
Osvestih se u bolovima, ispred crkve, ne znam više čije. Duša me je bolela, ova moja luda, koja krvari. A iz oba oka, umesto suza, teče krv.
Videh pored sebe, nekog čoveka,kako leži sav u svetlosti, a mirisne reke iz njega izbijaju. Rekao mi je: „ Umij se ovom vodom", i ja se umih. Sve moje rane zaceliše u trenu.
Ko ste Vi - upitah. Ja sam onaj, koji je bio štit Gospodnji, od svih zveri paklenih, koje su unijatile pravoslavne Srbe po Hercegovini. Ali, više im nisam potreban, jer su se zbratimili sa krvnicima svojim. Vozili su me stotinama kilometara i ovde izbacili.Zovu me Vasilije Ostroški – odgovorio mi je. Sada već stoji i nastavlja da govori: „ Odbacili su me, jer sam im pokazao viđenje, koje nisu želeli videti. Pokazao sam im zaklano Jagnje. Koljača, kako miluje jagnje po glavi, svojom desnom rukom, uz blagi pogled i osmeh, a levu ruku stavlja pod vrat Njegov i kolje Ga. U Viđenju, leva ruka jeste rimokatoličko sveštenstvo u Srbiji, koje je zvog svoje naivnosti i dobrodušnosti, poslato od strane zveri, da nas umrtvi i ruke nam odbrane spusti. Desna ruka jesu sledbenici Stepinčevi spremni na pokolj tela ili duša naših. Glava, koja se smeši i blago gleda jeste Vatikan. Obe ruke deluju po volji glave, jer sve je to jedan organizam. Ista strategija kroz vekove. Jagnje je Hristos, a mi smo Jagnje." U taj čas,začuo se glas sa Neba: „ Dođi!"- i on ode. Ostadoh sam u paklu zemlje ove.
Neki trgovac pored crkve nešto prodaje. Postavio velike terazije i još veću tablu s cenama. A cene glase: „ Kilogram očiju dece naše za posao. Tona očiju dece naše za fabriku, a deset tona za sto kilometara puta. Duše naše za Veliku Evropu." Uhvatila me je neka vrtoglavica, i htedoh preći na drugu stranu ulice.
Pokušao sam preći, ali nisam mogao, jer su mi put preprečile dve zle vračare u crnom. Govore: „ Ova će deca biti dobra kad se rode, zato im ubedite majke, da ih pobace. Svu će drugu decu krasiti zlo, zato neka se rode i Zemlju nasele."
U šoku, htedoh otići, ali se vratih onom trgovcu. Kad tamo, nepregledan red žena, koje drže fetuse dece svoje u teglama, a trgovac trlja ruke i govori: „ Bravo, to je omiljeni delikates za otmene." Zaustavlja se, pored mene, skupocena limuzina ukrašena rogovima, a iz nje izlazi kasapin sav u krvi, držeći sataru u ruci: „ Sve je to mojih ruku delo, moje krvavo carstvo!"
Vitla satarom i ide prema meni. Budim se, napokon, sav u vodi. Da li sam budan? Jesam! Hvala Bogu! Uzimam punu kriglu ledene vode, da dođem sebi.
Prošlo je nekoliko sati i već sam zaboravio svoj san. Uključujem TV, da čujem nove vesti. Kad tamo : „ Šreder žali, što je bombardovao Srbiju.Sada je bliski prijatelj našeg premijera. Ekonomija iznad svega. Bler i Mekalister u ulozi savetnika državnog vrha Srbije. Ekumensko jedinstvo s Vatikanom u završnoj fazi(Novi Vavilon). Svi plaču za koljačima dece naše, koji su zbog zločina svojih, i streljani u Ovčari i Srebrenici. Tadić se poklonio ratnim zločincima u Ovčari , a Vučić u Srebrenici.Grobovi, naše pobijene dece,ostaju nepoznati ili negirani."
Pomislih: „ Još samo, da se poklone streljanim zločincima u Blajburgu, pa da cirkus proradi u svom punom kapacitetu."
Ko zna, možda još uvek sanjam. A i čudno je ovo nebo, nekako sivo i mrtvo, kao da na kraj sluti.
Pogledah malo bolje u nebo, a na njemu ugledah krvavi Mesec , nalik nekom crvenom fenjeru, kako se uzdiže, iznad ove posrnule Zemlje.
Siniša Kovačević
