Izvor: Vostok.rs, 02.Jan.2013, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod čiji kamen teče voda?
02.01.2013. - Milijarda ljudi na planeti nema pristup vodi
Žeđ može zaustaviti tehnički napredak. Na ovo upozoravaju stručnjaci OUN u svom referatu pod zastrašujućim nazivom „ Upravljanje vodenim resursima u uslovima neodređenosti i rizika“. Autori dokumenta apeluju na planiranje raspodele vode. I podsećaju da milijarda ljudi na planeti nema pristup vodi. Rusija može da pomogne da se situacija poboljša.
Da li našu planetu očekuju ratovi zbog vode? Stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << pokušavaju da odgovore na ovo pitanje. U Referatu OUN se kaže: sredinom veka potrošnja slatke vode u poljoprivredi će se povećati za još 20%. Ovo je vezano s tim što će porasti potražnja u oblasti namirnica. Veliki deo tečnosti odlazi na zalivanje poljoprivrednih kultura. Na primer, da bi se dobio jedan kilogram pšenice potrebno je oko 500 litara.
Međutim, uzroci deficita slatke vode na planeti se ne kriju samo u porastu potražnje za namirnicama. Važnu ulogu u ovom procesu igra promena klime na planeti, objašnjava jedan od predsednika ruske ekološke grupe „Ekozaštita“ Vladimir Slivjak.
- Promena klime predstavlja prirodni poremećaj ravnoteže, haos, koji će izgledati kao, recimo, česta i vrlo nagla promena temperature, sneg leti. Uticaj ovog procesa će, između ostalog, biti još i takav da će padavina tamo gde ih već ima biti još više. A tamo gde nema vode biće je još manje.
Međutim, ni iz daleka se ne slažu svi stručnjaci s tim da kolebanja temperature mogu da utiču na snabdevanje pojedinih regiona vodom. A tim pre se problem ne krije u nedovoljnoj količini tečnosti kao takve, smatra ekolog Aleksandar Bogoljubov.
- Nema mesta na zemlji na kojima ne bi bilo vode na izvesnoj dubini. Međutim, radi se o tome što neke države nemaju mogućnosti da naprave kilometar duboku bušotinu i da dođu do ove vode. Kad bi se na istom mestu nalazila civilizovana zemlja s potrebnom tehnikom takvih problema ne bi bilo.
Preko deset zemalja na planeti se nalazi na sušnim teritorijama. To su Egipat, Saudijska Arabija, Jemen i druge. Međutim, ovaj problem se može rešiti, ističu stručnjaci. I najjednostavniji i najracionalniji izlaz iz situacije je preraspodela resursa. Po mišljenju ekologa, svojevrstan „donator“ bi mogao biti Brazil. A za Rusiju bi voda mogla da postane pravi izvor prihoda zajedno s naftom ili gasom. Razmišlja generalni direktor Glavnog istraživačkog centra za pitku vodu Jurij Gončar.
- Ruski preduzimači trenutno razmatraju programe za izgradnju cevovoda iz Kavkaskog regiona prema lukama gde bi se nalivali tankeri i voda transportovala u Južnu Evropu i Afriku. Ima smisla razmatranje samo razumnog korišćenja resursa i preraspodela bez posledica, bez okretanja reka i bez prelivanja jedne reke u drugu.
Danas je popularna praksa okretanja rečnih tokova. Vlada Kine je potrošila na desetine milijardi kako bi okrenula reke i napojila sever zemlje. Ekolozi smatraju da ovakve aktivnosti ne mogu ostati bez posledica. Isto kao i aktivno crpljenje vode iz nedara u Saudijskoj Arabiji. Po prognozama stručnjaka rezerve tečnosti u kraljevini mogu biti iscrpljene već za 40 godina ukoliko se ne promeni politika snabdevanja regiona vodom. Istina, u Er-Rijadu su već svesni razmera problema: počeli su aktivno da kupuju zemlju za poljoprivredu u drugim zemljama i počeli su da se bave izradom tehnologija za vađenje pitke vode. O jednom od takvih sistema govori Jurij Gončar.
- Saudijska Arabija ulaže novac u membrane za prečišćavanje pitke vode (u poslednjih 5 godina preko $10 milijardi). Kroz vrlo sitne pore membrana prolazi praktično destilovana voda, a so se zadržava. Međutim, to je udeo bogatih država. Zato se u siromašnim zemljama radi o donatorskim programima.
Problem obezbeđenja pitke vode za stanovništvo ima bitan uticaj na ekonomiju zemlje. Nedostatak vode u siromašnim zemaljama može dovesti do odlaska stanovništva, a u bogatim – do zavisnosti od regiona s velikim rezervama vodenih resursa. Međutim, i u jednom i u drugom slučaju je socijalna nestabilnost teren za nastanak konflikata. Borba za pristup živonosnoj tekućini može bukvalno da preraste u oruženi sukob.
Darja Manjina,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/DJ-Dwayne [Away till 31st November]/cc-by
