Izvor: B92, 12.Mar.2013, 08:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje izbor novog pape
Vatikan -- U vatikanskoj Sikstinskoj kapeli danas počinje izbor novog pape, naslednika Benedikta XVI, na konklavama 115 kardinala iz celog sveta.
Sikstinska kapela je za posetioce zatvorena prošlog utorka, u subotu je na njen krov montiran dimnjak, kao tradicionalno sredstvo komunikacije kardinala u konklavama sa spoljnim svetom o rezultatu svojih glasanja. Montirane su i dve peći u kojima se spaljuju glasački listići kardinala.
Portparol Svete stolice Federiko Lombardi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << najavljuje da će konklave trajati kratko i da bi novi poglavar 1,2 milijarde katolika mogao biti izabran do kraja ove sedmice.
Papa Benedikt XVI prvi je poglavar Rimokatoličke crkve u gotovo 600 godina koji je svojevoljno napustio tron Svetog Petra.
U očekivanju izbora novog poglavara 1,2 milijarde vernika najviše medijske pažnje poklanja se nagađanjima o favoritima i raspravama o klanovima unutar Kardinalskog zbora.
Pojedini navode da je milanski biskup, kardinal Angelo Skola već prikupio 40 glasova kardinala. On bi, kako se veruje, trebalo da bude favorit koalicije dela italijanskih kardinala i dela čvrstih sledbenika Benedikta XVI koji je imenovanjem većine kardinala koji ulaze u konklave uveliko oblikovao to biračko telo.
Podseća se i da je sam Benedikt XVI favorizovao Skolu, kojeg je 2002. godine papa Jovan Pavle II imenovao za mletačkog patrijarha, a već naredne godine on je promovisan u kardinala.
Kandidati kurije (udruženje uticajnih), u nedostatku sopstvenog izrazito snažnog kandidata, podržavaju, čini se, nadbiskupa Sao Paula, kardinala nemačkog porekla Odila Šerera. Šerer je, naime, sedam godina, od 1994. do 2001. godine, službovao u Vatikanu, u Kongregaciji za biskupe, a za nadbiskupa je imenovan 2007. godine.
Za izbor pape potrebna je dvotrećinska većina. Do sada je, međutim, pominjan različit broja kardinala koji su doputovali u Vatikan, ali i različit broj onih koji će prisustvovati konklavama.
Od 115 kardinala izbornika 60 dolazi iz Evrope, 28 ih je Italijana, a samo 19 iz Latinske Amerike, 14 iz Severne Amerike, 11 iz Afrike, 10 iz Azije i jedan iz Australije. Procenjuje se da bi u slučaju da papa bude izabran već u sredu, to verovatno bio upravo Skola.
Kardinali će danas glasati samo jednom, a od srede dva puta ujutru i dva puta po podne. Ako nakon tri dana ne bude rezultata, glasanje se prekida na jedan dan, koji će biti posvećen molitvi, sastancima, promišljanju i duhovnoj obnovi.
Kada jedan od kardinala dobije potrebnu većinu glasova, prvo pitanje koje mu se postavlja jeste da li prihvata izbor. A potom on saopštava i ime kojim će ga zvati.
Izabrani kardinal, naime, nema obavezu da prihvati izbor, ali u praksi kardinali koji ne žele da budu pape to, prema pravilu, najave unapred.
Jednom kardinalu pozlilo na misi
Jednom kardinalu, čije ime se ne spominje, je tokom jutrošnje mise u bazilici svetog Petra pozlilo, a u pomoć su mu pritekli oni koji su se našli oko njega.
“Jednom je kardinalu tokom mise pozlilo. Ne zna se da li kardinal pripada elektorima ili ne, niti da li će sada umesto 115 kardinala izbornika biti njih 114 u Sikstinskoj kapeli. Kardinalu su u pomoć odmah pritekli oni koji su bili oko njega. Ubrzo je došao k sebi i opet se smeškao”, napisao je dopisnik nemačkog “Bilda” Nikolaus Harbuš na svom tviter nalogu.
Na misi su u utorak prepodne bili svi kardinali, elektori i oni stariji od 80 godina koji nemaju pravo da učestvujuju na konklavama.
Rusija priželjkuje papu Italijana
Mitropolit volokolamski Moskovske patrijaršije Ilarion Alfejev, nadležan za spoljne poslove, izrazio je nadu da će novi papa biti Italijan, javila je Verska informativna agencija (VIA).
Alfejev je rekao da ne želi da predviđa ko će biti novi papa, dodavši da trojica italijanskih kardinala imaju dobre izglede: Đanfranko Ravasi ("ministar" Vatikana za kulturu), Anđlo Skola (Milano) i Anđlo Banjasko (Đenova). Njih trojicu Alfejev smatra "poznatim".
Mitropolit ističe da, osim nacionalne pripadnost najizglednijih kandidata, na izbor utiče i "stepen njihove konzervativnosti". Uticaj na to ko će biti papa, po Alfejevu, imaju i snažne katoličke organizacije kao što su "Opus Dei", "Zajednica svetoga Egidija", pokret Fokolara, pokret "Komunioni e liberacioni".
Analitičari u Moskvi smatraju da je ruskoj crkvi stalo do toga da sledeći papa ne bude reformista, modernista, već da nastavi konzervativni put pape Benedikta Šesnaestog. Moskva je i do sada nudila Vatikanu "strateško partnerstvo" u spasavanju Evrope od "moralne degradacije".
Inače, u moskovskoj patrijaršiji veoma žale što je papa Benedikt podneo ostavku.
Počinje izbor novog pape
Izvor: Press, 12.Mar.2013
Sikstinska kapela je za posetioce zatvorena prošlog utorka, u subotu je na njen krov montiran dimnjak, kao tradicionalno sredstvo komunikacije kardinala u konklavama sa spoljnim svetom o rezultatu svojih glasanja. Montirane su i dve peći u kojima se spaljuju glasački listići kardinala.. Portparol...
