Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Maj.2009, 20:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeo samit EU o Istočnom partnerstvu

PRAG - U Pragu je danas počeo u znatno okrnjenom sastavu samit Evropske unije na kome evropska dvadesetsedmorka nudi Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji, Belorusiji i Ukrajini novi, viši tip partnerskih odnosa, ali bez perspektive članstva u Uniji koju je dobio zapadni Balkan.

Uz održavanje tempa evropske integracije zapadnog Balkana, ovaj poljsko-švedski projekt postepenog približavanja šest bivših sovjetskih republika Uniji preko reformi ka evropskim standardima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u zamenu za pomoć, liberalizaciju viza i slobodnu trgovinu sa EU, Češka je uzela kao spoljno-politički prioritet svog predsedavanja.

Spisak odsutnih šefova država i vlada danas u Pragu je poveći a od strane EU nedostaju neki od ključnih zvaničnika, kao što su predsednik Francuske Nikola Sarkozi, premijer Velike Britanije Gordon Braun, Italije Silvo Berluskoni, Španije Hoze Luis Sapatero.

"Mislim da je trebalo da dođu, ali to je njihova odgovornost", kritikovao je neinteresovanje evropskih zvaničnika vicepremijer češke vlade za evropska pitanja Aleksandar Vondra.

Jedini za koga su češki mediji našli razumevanje zašto samit ignoriše je italijanski premijer Berluskoni, pošto se češkom predsedništvu, kako je prenela češka agencija ČTK, opravdao ličnim problemima jer mu je supruga Veronika zapretila razvodom.

Bez Lukašenka i Voronjina

U Prag nije došao ni beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, čime je prema ocenama analitičara sebe poštedeo neprijatnosti da ga neki evropski zvaničnici ignorišu, kao češki predsednik Vaclav Klaus koji je izjavio da mu neće pružiti ruku.

Nedolaskom je napravio uslugu i Češkoj kao predsedavajućoj EU da važan samit ne zasene rasprave koliko se krše ljudskih prava u Belorusiji, mada je šef češke diplomatije Karel Švarcenberg obećao da će "istočne partnere" upozoriti da reforme podrazumevaju i više standarde u poštovanju prava i sloboda građana.

Samit EU-Istočno partnerstvo ignoriše i predsednik Moldavije Vladimir Voronjin koji je izjavio da ne vidi razlog da se pravi neka nova Zajednica Nezavisnih Država broj dva, ali bez Rusije i pod kontrolom EU.

Saradnja u raznim oblastima

"Istočno partnerstvo obuhvata puno oblasti saradnje, od energetike preko stvaranja zone slobodne trgovine, liberalizacije viza do naučne i kulturne razmene. To je put ka boljoj i tešnjoj saradnji", kazao je danas u Pragu šef Evropskog parlamenta Hans Gert Petering.

Evropska unija izdvojila je za Istočno partnerstvo i taj program zbližavanja sa šest bivših sovjetskih republika 600 miliona evra za period do 2013. godine.

Već sam početak i sklapanje Istočnog partnerstva koje im EU nudi nailazi na prepreke ne samo zbog ravnodušnosti većeg dela "stare Evrope" prema tom projektu, već i zbog toga što neke zemlje, pre svega Nemačka, Francuska, Španija, Belgija i Holandija odbijaju jedan od bitnih segmenata projekta - viznu liberalizaciju jer se plaše talasa gastarbajtera pre svega iz Ukrajine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...