Izvor: Studio B, 12.Mar.2013, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počeo izbor novog pape
Crni dim večeras se izvio iznad Sikstinske kapele u Vatikanu, što znači da kardinali rimokatoličke crkve nisu izabrali papu tokom prvog glasanja na njihovoj tajnoj konklavi.
U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, u 17 časova počeo je izbor 266. pape, 12 dana pošto se Benedikt Šesnaesti povukao s trona Svetog Petra.
Poglavara Rimokatoličke crkve bira Konklava, koju čini 115 kardinala. Danas su glasali samo jednom, dok će narednih dana to činiti dva puta, pre podne >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << i po podne. U Vatikanu veruju da će ime novog pape biti poznato za najviše četiri dana.
Sikstinska kapela je za posetioce zatvorena prošlog utorka, u subotu je na njen krov montiran dimnjak, kao tradicionalno sredstvo komunikacije kardinala u konklavama sa spoljnim svetom o rezultatu svojih glasanja. Montirane su i dve peći u kojima se spaljuju glasački listići kardinala.
Portparol Svete stolice Federiko Lombardi najavljuje da će konklave trajati kratko i da bi novi poglavar 1,2 milijarde katolika mogao biti izabran do kraja ove sedmice.
Papa Benedikt XVI prvi je poglavar Rimokatoličke crkve u gotovo 600 godina koji je svojevoljno napustio Tron Svetog Petra.
U očekivanju izbora novog poglavara 1,2 milijarde vernika najviše medijske pažnje poklanja se nagađanjima o favoritima i raspravama o klanovima unutar Kardinalskog zbora.
Pojedini navode da je milanski biskup, kardinal Angelo Skola već prikupo 40 glasova kardinala. On bi, kako se veruje, trebalo da bude favorit koalicije dela italijanskih kardinala i dela čvrstih sledbenika Benedikta XVI koji je imenovanjem većine kardinala koji ulaze u konklave uveliko oblikovao to biračko telo.
Podseća se i da je sam Benedikt XVI favorizirao Skolu, kojeg je 2002. godine papa Jovan Pavle II imenovao za mletačkog patrijarha, a već naredne godine on je promovisan u kardinala.
Kandidati kurije (udruženje uticajnih), u nedostatku sopstvenog izrazito snažnog kandidata, podržavaju, čini se, nadbiskupa Sao Paola, kardinala nemačkog porekla Odila Šerera. Šerer je, naime, sedam godina, od 1994. do 2001. godine, službovao u Vatikanu, u Kongregaciji za biskupe, a za nadbiskupa je imenovan 2007. godine.
Za izbor pape potrebna je dvotrećinska većina. Do sada je, međutim, pominjan različit broja kardinala koji su doputovali u Vatikan, ali i različit broj onih koji će prisustvovati konklavama.
Od 115 kardinala izbornika 60 dolazi iz Evrope, 28 ih je Italijana, a samo 19 iz Latinske Amerike, 14 iz Severne Amerike, 11 iz Afrike, 10 iz Azije i jedan iz Australije. Procenjuje se da bi u slučaju da papa bude izabran već u sredu, to verovatno bio upravo Skola.
Kada jedan od kardinala dobije potrebnu većinu glasova, prvo pitanje koje mu se postavlja je da li prihvata izbor. A potom on saopštava i ime kojim će ga zvati.
Izabrani kardinal, naime, nema obavezu da prihvati izbor, ali u praksi kardinali koji ne žele da budu pape to, prema pravilu, najave unapred.
