Izvor: S media, 05.Okt.2009, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela trka za predsednika EU i položaje u EK
Evropski komesar za proširenje Oli Ren kandidat je za budućeg šefa diplomatije Evropske unije ili komesara za neki ekonomski sektor, ali može ostati i na položaju koji sad zauzima u Evropskoj komisiji.
Trka za predsednika EU i položaje u Evropskoj komisiji, čiji će potpredsednik biti "ministar inostranih poslova", počela je pošto je u Irskoj na referendumu podržano preustrojstvo institucija Unije.
Kako se navodi se u izvorima u Briselu, kao drugi kandidati >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za novog visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU spominju se i šef švedske diplomatije Karl Bilt, francuski ministar i bivši evropski komesar Mišel Barnije, kao i nekadašnji komesar Kris Paten.
"Dodatni kvalitet, kao žena", imala bi i donedavna šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik, a stižu glasovi da bi čelnik diplomatije EU hteo da bude i nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble.
U isto vreme, kako se smatra, izgledi su osetno oslabljeni šefu nemačke diplomatije Frank-Valteru Štajnmajeru, posle teškog neuspeha koji je doživao kao kandidat Socijaldemokratske partije na nedavnim izborima u Nemačkoj.
Nezvanično se u krugovima Saveta ministara EU, Evropske komisije i medju evropskim diplomatama potvrdjuju i razmišljanja da bi u novoj Evropskoj komisiji položaj komesara za Ugovorom iz Lisabona zajamčeno proširivanje bar na Zapadni Balkan, ako ne i na Tursku, mogao dobiti i neki politički ugledan zvaničnik iz srednje Evrope.
Cela igra oko izbora nove Evropske komisije, isto kao i predsednika EU, kako je objašnjeno, tiče se nagodbe čiji su ključni elementi iskustvo i geografija.
Gleda se, naime, zemlja iz koje je kandidat, da li je to članica EU s velikim ili malim političkim uplivom i ekonomskom težinom, kojoj političko-ideološkoj grupaciji pripada kandidat i kakva njegova uloga treba da bude.
Zato se, recimo, smatra da bi za izbor na položaj predsednika EU teško prošao bivši španski premijer Felipe Gonsales, iako ima veliki ugled i iskustvo, budući da je na čelu Evropske komisije Portugalac Žoze Manuel Barozo.
Ako bi za "šefa države" EU bio izabran bivši finski premijer Pavo Liponen, onda Ren, Finac, isto kao i Bilt, Švedjanin, nemaju nikakvih izgleda da vode evropsku diplomatiju.
A vidjen kandidat, posebno kako to prikazuju vlada i štampa u Velikoj Britaniji, jeste Toni Bler, mada to oštro osporava britanska konzervativna opozicija, koja ima velike izgleda da dodje na vlast, kao i neki uticajni politički krugovi i deo javnosti u EU.
Tu se, kako su to obrazložili i neki čelnici vlasti u Parizu, Berlinu, Rimu i Hagu, postavlja i pitanje da li bi predsednik EU trebalo da bude harizmatska, jaka ličnost koja bi mogla nametnuti ponekad svoju volju šefovima država Unije, s kojima deli vlast.
Ili bi to bio "primus inter pares" (prvi medju jednakima), koji bi iskustvo i volju koristio uvek za konačnu nagodbu oko donošenja odluka.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je, izgleda, više sklon jakoj harizmatskoj ličnosti, recimo Bleru, dok nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da uloga predsednika EU mora biti umerenija, diskretnija, pa se zato zalaže da taj položaj dobije holandski premijer Jan Peter Balkenende.
Bivši austrijski kancelar Volfgang Šisel je takodje vidjen u igri za predsednika Unije, koji može vladati u dva mandata od po dve i po godine.
Francuski ministar za Evropu Pjer Leluš je, poput mnogih zvaničnika u EU, ocenio da Evropa ustrojena po Ugovoru iz Lisabona konačno može računati na to da deluje kao znatno snažnija politička tvorevina i da "ne gleda i ne sluša samo ono što se dogovaraju SAD i Kina".
Svi su saglasni da je zalog stavljanja na snagu novih institucija, mehanizma efikasnijeg odlučivanja i novih čelnika EU, to da Evropa bude u stanju da dobije presudnu bitku za izlazak iz ekonomske krize i rastuće nezaposlenosti, kao da i znatno snažnije može da utiče na svetska zbivanja.
