Izvor: Blic, 17.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela borba za vlast
Počela borba za vlast
Nakon što je koalicija na čelu sa SAD vojnim napadom svrgnula iračkog predsednika Sadama Huseina različite i podeljene opozicione grupe nastoje da se izbore za vlast. U blizini nekadašnjeg mesopotamijskog grada Ura, pod pokroviteljstvom SAD, o posleratnom Iraku održani su razgovori predstavnika šiita, muslimanskih sunita, Kurda, monarhista i onih partija koje su godinama bile u egzilu.
Na sastanku je dogovoreno da Irak ubuduće bude demokratska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << država, a da dosadašnja Baas partija bude zabranjena i da u novoj vladi moraju da budu zastupljene sve političke organizacije. Dogovoreno je, takođe, da novi susret bude održan kroz deset dana. Zaključeno je da vladavina prava mora biti prioritet. Izaslanik Bele kuće Zalmaj Halizad uverio je učesnike da SAD 'apsolutno nisu zainteresovane' da vladaju u Iraku. Zaključci sa sastanka, izloženi u 13 tačaka, odražavaju želju učesnika da Irak bude federacija kojom će upravljati rukovodstvo izabrano od strane iračkog naroda a ne nametnuto spolja.
Lider Iračkog nacionalnog kongresa (INC) Ahmad Čalabi nije prisustvovao razgovorima, dok je Visoki savet islamske revolucije u Iraku (SCIRI) odlučio da bojkotuje ovo okupljanje. Civilni administrator za Irak je Džej Garner, penzionisani američki general koji će imati najznačajniju ulogu u formiranju prelazne vlade koja bi kasnije trebalo da organizuje prve slobodne demokratske izbore u Iraku. IRAČKI NACIONALNI KONGRES (INC)
INC finansiraju SAD i ta organizacija okuplja iračke grupe koje se dugo protive Huseinu. INC je 1992. formiralo 300 iračkih političara u egzilu, zvaničnika i muslimanskih sveštenika. Među 30 grupa koje okuplja nalaze se demokrate, liberali, sekularne snage, islamisti i Kurdi. INC vodi Ahmad Čalabi, koji živi u Londonu. Čalabi je biznismen i ima moćne prijatelje u Pentagonu i u američkom Kongresu. Međutim, zbog nepoverenja rukovodstva organizacije prema Čalabiju, na površinu izbija rivalska grupa, u kojoj ima i delova iz samog INC-a. Reč je o tzv. Grupi četvorice.
KURDISTANSKA DEMOKRATSKA PARTIJA (KDP)
Jednu od najstarijih iračkih opozicionih partija osnovao je Mustafa Barzani 1946. Partija je od tada u neprekidnoj borbi sa vlastima u Bagdadu, tražeći veću slobodu za četiri miliona iračkih Kurda.
Barzanijev sin Masud preuzima lidersko mesto nakon očeve smrti 1979. Prošle godine KDP predlaže da Irak bude federacija sa autonomnim kurdskim delom. Od Zalivskog rata 1991. KDP sa rivalskom Patriotskom unijom Kurdistana (PUK) kontroliše severni Irak.KDP i PUK u oktobru 2002. normalizuju međusobne odnose i ponovo otvaraju regionalni parlament. PATRIOTSKA UNIJA KURDISTANA (PUK)
Džalal Talabani (70) 1975. napušta KDP i osniva PUK u Damasku. U septembru 2002. PUK i KDP postižu sporazum o ustavnom predlogu, prema kojem bi naftom bogati Kirkuk trebalo da bude glavni grad kurdskog regiona, koji bi bio deo onoga što Talabani zove 'demokratskim, pluralističkim i federalnim Irakom'. Talabani je u dobrim odnosima sa Iranom i Saudijskom Arabijom, a redovno se susreće i sa američkim i turskim zvaničnicima. VISOKI SAVET ISLAMSKE REVOLUCIJE U IRAKU (SCIRI)
SCIRI vodi Ajatolah Mohamed Baki al Hakim koji živi u Iranu. Njegov otac Veliki Ajatolah Mušin al Hakim bio je vodeći verski lider šiita, do smrti 1970. SCIRI, koji je poništio svoje članstvo u INC-u, ima sedamdesetočlanu skupštinu. IRAČKA NACIONALNA SLOGA (INA)
Ovu partiju 1990. godine uz podršku Saudijske Arabije i Kuvajta osniva Ajad Alavi, neurolog školovan u Velikoj Britaniji, koji je 1970. napustio partiju Baas. Alavi ima dobre odnose sa Vašingtonom. Članovi INA su najvećim delom bivši pripadnici iračkih vojnih i bezbednosnih krugova, a ova partija je jedna od članica tzv. Grupe četvorice. IRAČKA NACIONALNA KOALICIJA
Ovu koaliciju čini više malih frakcija koje predvode bivši irački oficiri. Njen lider je general-major Tafik al Jaširi. On je vodio šiitske grupe u pobuni posle Zalivskog rata 1991, i iračke invazije na Kuvajt. Nakon što je u toj pobuni ranjen, Al Jaširi uspeva da preko Saudijske Arabije pobegne na Zapad. Njegov zamenik je general Nizar Kazraji. Italija traži izručenje Abasa
Lider palestinske gerile Abu Abas, optužen za otmicu jednog italijanskog broda 1985, uhapšen je u Bagdadu. Abas, poznat kao Mohamed Abas, predvodi palestinski Oslobodilački front. U otmici putničkog broda 'Ahile Lauro' poginuo je Amerikanac Leon Klinghofer koji je bačen u Sredozemno more. Palestinske grupe su protestovale zbog njegovog hapšenja, a italijanski ministar pravde Roberto Kasteli izjavio je da Italija namerava da zatraži njegovu ekstradiciju. Greškom ubili marinca
Američki vojnici ubili su greškom jednog marinca misleći da je pripadnik neprijateljskih snaga, saopštila je Centralna komanda američkih snaga u Kataru. 'Jedan pripadnik Prvog ekspedicionog korpusa marinaca ubijen je kada se za njega greškom pomislilo da je neprijateljski vojnik', navodi se u saopštenju Centralne komande izdatom u Bagdadu. Prema saopštenju Pentagona, u Iraku su od početka rata 20. marta poginula 123 američka vojnika, dok je 495 ranjeno. Na drugoj strani u Mosulu, gradu na severu Iraka najmanje četiri osobe su poginule, a više je ranjeno u pucnjavi koja je izbila u blizini zgrade iračke vlade. U pitanju je pokušaj pljačke, dan nakon što su američke snage ubile deset nenaoružanih osoba tokom demonstracija.
