Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela borba za vlast u Evropskoj uniji
Počela borba za vlast u Evropskoj uniji
BRISEL - Prve reakcije su bile jedinstvene kao retko kada u EU. 'Autistično', 'razočaravajuće', 'neprihvatljivo' - tako su glasili stavovi u odnosu na predloge koje je pre neki dan izneo bivši predsednik Francuske, a sada predsednik Konvencije o evropskoj budućnosti Žiskar d’Esten. Naime, Valeri Žiskar d’Esten i formalno je predložio da Evropska unija ubuduće ima svog predsednika, koji bi bio izabran između sadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili budućih lidera zemalja članica EU.
Taj predlog D’Esten je podneo na sastanku Predsedništva Konvencije u četvrtak nakon čega je započela rasprava u samoj Konvenciji, koja ima 105 članova. Kako se procenjuje u Briselu, biće to teška borba između onih koji podržavaju ideju o stalnom predsedniku i onih koji su protiv toga.
Prema najnovijim saznanjima, zasigurno se zna da je 60 članova Konvencije protiv uspostavljanja funkcije predsednika EU, a samo 12 podržava taj predlog.
Konačan tekst nacrta novog Ustava EU D’Esten bi trebalo da predoči liderima Unije 21. juna na samitu petnaestorice u Solunu. Uspostavljanjem funkcije predsednika okončala bi se dosadašnja praksa šestomesečnog predsedavanja Unijom, što izaziva najviše otpora među takozvanim malim članicama EU, koje se plaše da će tim promenama i definitivno biti uspostavljena dominacija velikih. Na evropskom samitu u Atini prošle nedelje, 18 od 25 sadašnjih i budućih članica EU odbilo je ideju o stalnom predsedniku. Međutim, D’Esten je ukazao na to da velike zemlje, koje podržavaju njegovu ideju - Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Španija - zastupaju većinu građana EU.
Žiskar je predložio i funkciju potpredsednika EU, kao i formiranje Biroa Unije koji bi koordinirao aktivnosti proširene EU, ali je vrlo brzo pristao da odustane od ovih ideja, a takođe je modifikovao svoj plan da se smanji broj članova Komisije na 13.
D’Esten je predložio i uspostavljanje nove funkcije ministra inostranih poslova EU. Novi šef diplomatije EU bi objedinio sadašnje dve funkcije - visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, koju sada drži Havijer Solana, i evropskog komesara za spoljnu politiku, koju trenutno obavlja Kris Paten.
Novo uređenje odnosno promena strukture ovlašćenja unutar EU već sada su u Briselu sa omalovažavanjem nazvali 'politbiro', jer to dovodi do dodatne birokratije. Predsednik Evropske komisije Romano Prodi je rekao da je 'razočaran' evropskim modelom koji nudi Žiskar d’Esten.
Poslanik u EU Elmar Brok kaže ogorčeno da Žiskarovi predlozi dovode 'svaku podelu vlasti u Evropi do apsurda'. Predstavnik zelenih Johanes Fogenhuber kaže da ono što Žiskar predlaže predstavlja autoritarni ustav za Evropu, jer je to pobeda nacionalizma nad idejom o zajedničkoj Evropi.
Bivši irski premijer Džon Bruton je izjavio da smatra da će D’Estenov predlog biti odbačen, pošto ovde ne uživa široku podršku.
Evropska komisija, koja je zapravo 'vlada' EU, saopštila je da će birokratija oko novog predsednika posejati konfuziju i usloviti nadmetanje sa Evropskom komisijom i njenim predsednikom. Dopisnici kažu da se Komisija plaši da će nacionalne vlade povećati svoja ovlašćenja na njen račun. Rasprava unutar Konvencije o ovim poslednjim predlozima predstavlja, po mnogima, borbu za vlast u EU u trenutku kada se sprema da se proširi sa 15 na 25 članica u 2004.
S druge strane, skoro svi se slažu s D’Estenovim predlogom o evropskom ministru inostranih poslova, koji će predstavljati EU na međunarodnoj sceni. Kao osnova za diskusiju prihvaćen je i D’Estenov predlog o Narodnom kongresu nacionalnih parlamentaraca koji bi preispitivao politiku EU. Za manje od dva meseca Konvencija će liderima EU podneti nacrt ustavnog sporazuma o kome će se zatim povesti rasprava. Cilj je da svi prethodni ugovori unutar EU budu zamenjeni jednim dokumentom, jasnijim i lakšim za razumevanje. BBC/CDC/JS
