Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobeda u doba apatije
Silvio Berluskoni uspeo je da sačuva desnicu, ali će umnogome zavisiti od nepredvidljivog lidera Lige severa Umberta Bosija
Iako je Silvio Berluskoni ponovo iznenadio svet uspehom svoje desne koalicije na nedavnim regionalnim izborima, pred premijerom je da razmišlja o upozoravajuće slabom odzivu birača i izazovima koji stižu od ksenofobičnih ultradesničara iz Lige severa.
Na izbore u 13 od 20 regiona Italije izašlo je 64 odsto od 41 miliona birača, što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najmanje u poslednjih 15 godina. Objašnjenje: rast nezaposlenosti i rašireni utisak da se Berluskonijeva stranka nedovoljno snažno suprotstavlja najtežoj recesiji od 1945. godine.
Uprkos tome, Berluskonijeva desna koalicija Naroda slobode izvojevala je pobedu u šest regiona u kojima se glasalo, uključujući i četiri koje je do sada držala opozicija. Centar-levica, koji je tradicionalno dominirao regionalnim administracijama, osvojio je sedam regiona iako je pobeda plaćena teškim gubicima Lacija i Pijemonta.
Uspeh desnice Berluskoni je u najboljoj tradiciji svoje poslovične skromnosti odmah pripisao – sebi. „Ja sam izašao na bojno polje i ovo je moja pobeda.”
Moguće je da je Berluskonijev uspeh deo inercije, izraz apatije birača. Čak trećina onih koji nisu želeli da glasaju kažu da je to zato što su događaji van njihove kontrole, dok polovina odluku da ne izađu na birališta objašnjava gubitkom interesa u politiku, gađenjem koje osećaju prema strankama ili iskazivanjem protesta zbog ponašanja partija.
Nema sumnje da je apatiji umnogome doprineo Berluskoni svojim skandalima, birokratskim manevrima ili ućutkivanjem protivnika. Zašto ga onda birači nisu kaznili?
Svi o Berluskoniju sve znaju: skandali korupcije od kojih ga brani zakon o imunitetu kao za njega skrojen u parlamentu, razvod i problemi u privatnom životu protkani aferama i afericama u koje su uključene i 18-godišnjakinje, nedovoljno efikasan odgovor privrednoj krizi, brutalna ambicija za kontrolu medija.
Deo objašnjenja je da Berluskonijev uspeh treba tražiti na terenima na kojima ga kritičari, posebno iz EU, najviše napadaju.
Berluskoni je oduvek pažljivo balansirao stav prema državi. Ukoliko ona nije fer prema njemu, neće biti ni on prema njoj. Izbegavaće, recimo, da plati porez, što je omiljeni kolektivni sport Italijana.
Nema sumnje da je „Kavaljere“ i na tome profitirao. Posebno kod malih i srednjih privrednika koji čine kičmu nacionalne ekonomije. Nema više drastičnih mera prema onima koji „zakinu” na PDV-u. Tih 20 odsto je poprilična uteha u vremenima krize.
Privatni život oduvek mu je proticao u znaku mačoizma, što nije neka zamerka u društvu latinskih ljubavnika.
Kako god bilo, 73-godišnji premijer je posle gotovo dve godine na vlasti u svom trećem terminu sebi obezbedio da nastavi da vodi politiku kako on najbolje zna. Italijani mu veruju. Izgleda da njegov „ugovor sa narodom” funkcioniše. Na iznenađenje mnogih.
„Kavaljere” je tako izbegao sudbinu Nikole Sarkozija koga su birači na regionalnim izborima kaznili, iako se Italija ne nalazi u ništa boljoj, ako ne i goroj situaciji od Francuske.
Narod slobode nastavlja da bude stranka za koju se najviše glasa, bez obzira na to što je Berluskoni sa 31 odsto glasova bio manje ubedljiv nego na prethodnim opštim i izborima za Evropski parlament.
Rivali sa centra-levice zadržali su značajan procenat od 27,1 glasova, ali je Demokratska partija u apsolutnim iskazima od prošle godine izgubila čak milion glasova.
Najveći uspeh pripada Ligi severa koja je uspela da značajan broj birača odvuče od rivala preuzimajući Pijemont od levice, a Veneto od Naroda slobode.
Uspon Lige, koja će pojačati pritisak na veću autonomiju severa Italije koju naziva Padanija, i njenog ćudljivog lidera Umberta Bosija, koji već traži položaj gradonačelnika Milana, mora da brine premijera.
Berluskoni bi da zaboravi kako je Bosi rušio njegovu prvu vladu i ponavlja da se radi o „lojalnom savezniku”, ali Đanfranko Fini, suosnivač Naroda slobode i predsednik Donjeg doma parlamenta, tvrdi da će vladajuća stranka „potpuno zavisiti” od Lige.
Promena odnosa snaga unutar vladajuće koalicije nesumnjivo će Berluskoniju otežati planirane populističke reforme: smanjenje broja poslanika u parlamentu, referendum o direktnim izborima za šefa države i generalni remont sudstva – za koje veruje da je naklonjeno levici i da ga proganja iz političkih razloga.
Berluskonijev blok centra-desnice i Liga severa, posebno, jesu izvojevali političku pobedu, ali je takođe tačno da su ovi izbori pokazali koliko Italijane obuzima osećaj otuđenosti od institucija.
Boško Jakšić
[objavljeno: 03/04/2010]
.jpg)
