Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plodove filma proždire svet...
...tvrdi profesor Marko Babac, ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo beogradskog Festivala kratkog metra
Početak 55. beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma protiče u znaku Marka Babca, ovogodišnjeg dobitnika nagrade za životno delo. Profesor Babac je montažer, pedagog čiji su studenti uvaženi autori, osnivač katedre za montažu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, scenarista, reditelj, snimatelj, dokumentarista, istoričar, teoretičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i još mnogo toga. Rečju, Babac
je autor za svaki segment sedme umetnosti, umetnik koji je iz svih uglova sagledao film.
„Najvažniji cilj umetnika je nastanak novog filmskog jezika kroz stvaralačku praksu. Stvaranje novog talasa nije stvar jednog umetnika. Za to je potreba generacija njih koji žele slično ili isto. Umetnici su dužni da neprekidno istražuju nova sredstva i ideje. Nisu važne teme njihovih filmova, već da nastoje da budu drugačiji i da deluju drugačije”, smatra prof. Babac.
Marko Babac je rođen u Zemunu 9. marta 1935. godine, a diplomirao je na Medicinskom fakultetu 1962. godine. Međutim, život je posvetio filmu, što čini i sada sa podjednakom strašću. Jedan je od osnivača Kino kluba „Beograd”, režirao je tri igrana filma „Kapi, vode, ratnici”, „Ko puca, otvoriće mu se” i „Grad” 1963. godine, u korežiji sa Vojislavom Rakonjcem i Živojinom Pavlovićem, jedini sudski zabranjen film u SFRJ, koji je prikazan tek 1990. godine. Profesor Babac je dugo radio na TV Beograd i TV Sarajevo, a nije zapostavio pedagoški rad na beogradskom FDU i akademiji u Novom Sadu gde i danas predaje. Aktivno je popularisao filmsku umetnost, objavio tri popularne knjige za ljubitelje filma, kao i mnogobrojne udžbenike i studije iz kojih i danas uče studenti filmskih škola u zemlji i svetu. Priredio je dve knjige teorijskih eseja Slavka Vorkapića o prirodi filma i filmskom jeziku i jedan je od vrsnih poznavalaca rada našeg istaknutog teoretičara, o kome govori s divljenjem:
– Vorkapića sam prvi put video na projekciji njegovih filmova i sekvenci u prepunoj sali Kinoteke 1952. godine. Više se nije sećao maternjeg jezika, a prevodio je jedan student filmske režije. Te večeri je predstavljen kao istaknuti holivudski stvaralac, montažer i profesor filma. Iznenadilo me je što govori o filmovima i ukratko ih komentariše uoči projekcije. Za mene je to bilo novo iskustvo. Tek kasnije sam shvatio da se radilo o specifičnom metodu vrsnog pedagoga filma. To veče je bilo jedno od presudnih momenata u mom životu, koji su me definitivno opredelili filmu – seća se Babac koji je tada imao 17 godina, a kojem sada Festival kratkog metra posvećuje monografiju „Moja slika o filmu kao snu”.
Marko Babac je i danas optimista po pitanju opstanka filmske umetnosti i bioskopa. „Da li je film umetnost zavisi od toga u čijim je rukama. Ako je u rukama ljudi koji se povode za zaradom, onda se stvaraju dela koja u sebi imaju najmanje prave umetnosti. Međutim, film može da bude prava umetnost. Nijedna umetnost nije toliko duboko prodrla u ljude. Plodove filma proždire svet, ne svojom utrobom, već požudnim, gladnim očima.”
I. Aranđelović
[objavljeno: 27/03/2008.]
