Izvor: Politika, 28.Jan.2012, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ples po žrtvama holokausta

Širom zemaljske kugle obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta, a evropski ultradesničari istovremeno plesali uz zvuke valcera na Bečkom dvoru

Berlin, Beč – Minulog petka širom sveta je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. U skladu sa proklamacijom UN, taj dan sećanja – u Nemačkoj je to dan sećanja na sve žrtve nacionalsocijalizma – obeležava se od 1996. godine, svakog 27. januara, na dan kada su sovjetske trupe pre 67 godina oslobodile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koncentracioni logor Aušvic.

Najviše komemorativnih okupljanja zabeleženo je u Nemačkoj, s obzirom na to da je taj dan sećanja proglašen na inicijativu njene vlade, a da ima status komemorativnog (neradnog) dana. U Berlinu, na vanrednom zasedanju Bundestaga, u prisustvu predsednika Kristijana Vulfa i kancelarke Angele Merkel, održana je centralna komemoracija. Govor je održao doajen književnih kritičara Nemačke Marsel Rajh-Ranicki, koji je preživeo Varšavski geto. U Britaniji je kenterberijski biskup Rouan Vilijams pozvao vernike da hrabro stanu u odbranu prava svojih suseda i stranaca, izveštava Tanjug, pozivajući se na dnevnik „Gardijan“. Poslanici Hrvatskog sabora su minutom ćutanja odali počast žrtvama holokausta, a u Italiji je predsednik Đorđo Napolitano poručio Italijanima da strogo vode računa „da ne dođe do poricanja holokausta i do novog talasa antisemitizma“.

***

Opravdanost upozorenja italijanskog predsednika dokumentovano je ponovnim širenjem antisemitizma u Evropi. U analizama javnog mnjenja u Nemačkoj je ustanovljeno da svaki peti državljanin te zemlje razvija sklonost prema antisemitizmu. Rajh-Ranicki naglasio je u Bundestagu da „latentna naklonost“ petine Nemaca prema antisemitizmu predstavlja manji problem od činjenice da stasaju nove generacije koje nisu u dovoljnoj meri obaveštene o strahotama koje je nacističko ludilo povuklo za sobom. Najnovija empirijska studija ukazuje da svaki peti Nemac mlađi od trideset godina ne zna za pojam Aušvic, čak trećina nije bila kadra da odgovori na pitanje u kojoj se zemlji Aušvic nalazi. Reč je o generacijama mladih ljudi, školovanih posle ujedinjenja dve Nemačke...

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 29. januara. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite  OVDE.

Miloš Kazimirović

objavljeno: 29.01.2012

Nastavak na Politika...