Izvor: Politika, 25.Nov.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plemstvo Pentagonlenda
„Afera Petraus” je, sem sočnih detalja o bračnoj prevari, ukazala i na privilegovan život vojne elite
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Robert Gejts, bivši sekretar (ministar) odbrane u vladi predsednika Baraka Obame (koji je to bio i za vreme Džordža Buša), na jednoj konferenciji u Čikagu prošle nedelje je ispričao zanimljiv detalj o tome kako je rešavao u ovo doba godine uobičajeni problem dobrog broja Amerikanaca koji stanuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kućama umesto u stanovima – problem uklanjanja opalog lišća.
U prigradskim naseljima, to su obično kampanje od nekoliko nedelja koje se završavaju tako što svako svoj jesenji otpad, uredno spakovan u papirne džakove, u zakazani dan iznese na trotoar, da bi ga preuzele komunalne službe.
Gejts je međutim živeo u službenoj kući namenjenoj ministru, u naselju koje je deo vojne baze u predgrađu Vašingtona, gde je to organizovano drugačije, mada opet podrazumeva upotrebu papirnih džakova. Prema sopstvenim rečima, on dok je tamo bio džakove nije koristio: svakog novembra lišće bi jednostavno pregurao u dvorište prvog komšije.
A komšija mu je bio admiral Majkl Malen, u to vreme najviši američki oficir, načelnik Združenog generalštaba oružanih snaga SAD. Komšija se nije ljutio, jer je brigu o uklanjanju lišća i održavanju travnjaka oko njegove kuće vodila četa vojnika.
Gejts se u šali požalio i da je on svoju večeru podgrevao u mikrorerni, dok je komšija na raspolaganju imao i službenog kuvara i ličnog ađutanta – između ostalih.
Povod za ove opaske bila je prošle nedelje nezaobilazna tema u gotovo svim razgovorima: seks-afera direktora CIA Dejvida Petrausa, koji je na čelo najpoznatije špijunske službe sveta došao kao proslavljeni general sa četiri zvezdice, što je najviši mirnodopski čin (mada je svojevremeno bilo razgovora da mu se na epolete ipak prišije i peta, jer komandovao je u dva rata, iračkom i avganistanskom).
O Petrausovoj generalskoj slavi sada se govori u prošlom vremenu, i čini se da je ona iz dana u dan sve manja. A sem toga, postala je i povod da se pod lupu stave privilegije američke vojne elite, navođenjem primera koji na momente izgledaju podjednako pikantni kao i detalji iz Petrausovom vanbračnog izleta (kojih, uzgred, u javnom opticaju nema baš mnogo).
pričama koje su postale štivo u svim medijima, generali su istinsko plemstvo u „Pentagonlendu”, što je metafora koju je jedan ovdašnji bloger ovih dana upotrebio za vojni kompleks najveće sile sveta. „Oni žive podjednako ekstravagantno kao jedan odsto najbogatijih Amerikanaca”, preovlađujuća je ocena generalskog standarda.
Nisu međutim milioneri – generali sa četiri zvezdice imaju godišnju platu od 180.000 dolara (i posle prestanka službe penziju od 236.000), ali zato ima mnogo toga što „ide uz čin”.
Prema onome što je izneo „Vašington post”, generalima pored raskošnih rezidencija pripadaju automobil sa vozačem, obezbeđenje, ađutanti koji im nose kofere, peglaju uniforme i vode računa o njihovom dnevnom rasporedu, lični kuvar, pomoć u kući i štošta još.
Šta sve može da se svrsta u stavku „ostalo”, potvrđuje baš primer generala Petrausa, koji je, dok je bio na čelu Centralne komande u Tampi, na Floridi, na jedan privatni prijem stigao u automobilskom konvoju koji je pratilo 28 motociklista vojne policije.
Ako mu je do „žive” muzike na sopstvenoj kućnoj zabavi, nekom generalu su na raspolaganju vojni orkestar i vojni hor.
Regionalni komandanti, nadležni za pojedine delove sveta, za svoja putovanja imaju avione C-40, vojnu verziju „boinga 747” koji nisu doduše za poređenje sa „erfors 1”, predsedničkim avionom, ali nisu ni tesni korporativni mlaznjaci: pojedini imaju i kabine za spavanje.
Generalske privilegije su, konstatuje se ovim povodom, oduvek postojale, ali ono što je sada aktuelno jeste dilema da li se možda preteralo? Standard menadžera velikih korporacija koji godišnje inkasiraju po više desetina miliona dolara na ime „kompenzacije”, što je eufemizam za ogromne plate i bonuse, ne može pri tom da bude mera, jer troškovi generala idu na račun budžeta Pentagona, što znači da su to pare poreskih obveznika.
Da li, zatim, ta raskoš može da utiče i na karakter pripadnika generalske elite? Sudeći po onome što pokazuje povlačenje kroz blato Petrausa od strane istih medija koji su ga donedavno uzdizali u nebesa, može. Kao primer se navodi da je kao direktor CIA na jedan prijem došao u civilnom odelu, na koje je prikačio sve medalje sa uniforme na koju više nije imao pravo, jer je demobilisan.
Pored plate direktora CIA koja je ista kao generalska, 180.000 godišnje, Petraus je primao i ovde već pomenutu vojnu penziju od 236.000.
Sve navedemo je doduše striktno regulisano vojnim pravilnicima i protokolom, ali da nešto sa sistemom nije u redu, potvrđuje niz primera generalskih ekscesa koji su ozbiljniji od Petrausovog vanbračnog švrljanja.
Istraga sprovedena ove godine u Pentagonu utvrdila je na primer da je bivši šef Afričke komande, general kopnene vojske Vilijam Vard spiskao stotine hiljada poreskih dolara na privatna putovanja. Službene račune je ispostavljao i za usputna zadržavanja na Bermudama, gde je, opet na državni račun, sa suprugom odsedao u hotelima gde je soba 750 dolara za noć.
Prilikom službenih dolazaka u Vašington uzimao je više dnevnica nego što je opravdano i slično.
Sadašnji američki komandant za Evropu, admiral Džejms Stavridis bio je meta generalnog inspektora Pentagona zbog korišćenja vojnog mlaznjaka za let do Burgundi regiona u Francuskoj, na večeru koju je organizovala grupa ljubitelja dobrog vina, što je pokušao da opravda činjenicom da se tamo „sreo sa važnim ljudima”.
General Vard je zbog pomenutih zloupotreba odlukom sadašnjeg sekretara za odbranu Leona Panete prevremeno penzionisan, uz skidanje jedne zvezdice sa epoleta. Slično je prošao i vazduhoplovni general Tomas Fiskus, koji je 2005. takođe poslat u penziju, u činu pukovnika, zbog „nedoličnih odnosa” sa nekoliko žena, od kojih su mu neke bile potčinjene.
Lista sličnih slučajeva je poduža. U generalsko-admiralskim redovima (sa četiri zvezdice u aktivnoj službi danas ih je 38, a sa zvezdicom ili dve manje još oko 900), privilegije se opravdavaju „težinom posla” i velikom odgovornošću, uz stav da većina poštuje pravila, dok ekscese prave izuzeci. Svaki pokušaj da se sistem promeni pri tome nailazi na veliki otpor.
Paneta je međutim nedavno naredio da se napravi detaljna analiza o tome zašto su vrhunski oficiri sve više upetljani u legalne i etičke probleme, „koji imaju potencijal da podriju poverenje javnosti u oružane snage”.
Što se tiče glavnog junaka ovih priča, generala Petrausa, njemu je već skinut oreol, ne samo u medijima. Mada je baš tamo postavljeno ključno pitanje: kako je mogao u tolikoj meri da bude slavljen komandant koji nije pobedio ni u jednom ratu?
Jer način na koji je američka vojska posle osam godina napustila Irak, i kako će, posle 12-godišnjeg vojevanja otići iz Avganistana, samo u nečijoj mašti može da se opiše kao pobednički.
Milan Mišić
objavljeno: 25/11/2012
