Izvor: Deutsche Welle, 24.Jul.2015, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plava karta za potražioce azila?
Savezna agencija za zapošljavanje traži da se visokokvalifikovanim potražiocima azila olakša zapošljavanje. Stručnjaci za tržište rada smatraju da to ima smisla.
Plava karta ili "Blue Card" je dozvola boravka koja visokokvalifikovanim državljanima zemalja koje nisu članice EU dozvoljava da u zemljama EU zarađuju novac. Osnovni uslov za podnošenje zahteva za dobijanje Plave karte u Nemačkoj je do sada bio radni ugovor sa firmom koja ima sedište u Nemačkoj. Politički >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << progonjene osobe i ratne izbeglice po pravilu za to nemaju potrebnu vizu. Zbog toga je Savezna agencija za zapošljavanje zatražila drugačija pravila za potražioce azila.
Dozvola boravaka za visokokvalifikovane
Dozvoliti potražiocima azila da zarađuju, navelo bi veći broj ljudi da zatraže azil - ovom logikom se vodi poslanik CDU u Bundestagu i sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ginter Krings protiveći se toj ideji. Plava karta kao podsticaj za ilegalno useljavanje? Vido Gajs, stručnjak za useljavanje i tržište rada u Instititu za nemačku privredu u Kelnu ne veruje „da većina izbeglica uopšte dolazi u obzir za dobijanje Plave karte“.
Osnovni preduslov za dobijanje Plave karte je priznata akademska diploma i ugovor o radu kojim je garantovana natprosečna zarada u Nemačkoj: trenutno taj limit iznosi najmanje 46.400 evra. Niža zarada, tačnije 37.752 evra je dozovljena samo za posebno deficitarna zanimanja. U tu kategrotriju spadaju inženjeri, naučnici, informatičari i lekari. Gajs procenjuje da dve trećine, od 240.000 podnosilaca zahteva za azil u Nemačkoj, nema nikakvo zanimanje.
Nema krijumčara za akademske građane
Smisao Plave karte je da reši nedostatak stručne radne snage u zemljama EU. Dakle, uključivanje potražilaca azila u ovaj projekat bi bilo u duhu zakona. Mnogima je nemoguće da koriste uobičajenu proceduru, da u svojoj domovini zatraže vizu za rad u Nemačkoj, jer su politički gonjeni ili dolaze iz ratnog područja. Međutim, za one koji su kvalfikovani za radnu vizu, bilo bi jednostavnije da direktno podnesu taj zahtev i da ne pokušavaju da idu preko zahteva za azil. „Čak i ako proces dobijanja dozvole za rad, zavisno do savezne zemlje i lokalnih vlasti, traje i po tri meseca pa i duže, sigurno niko neće doći na ideju da organizuje krijumčarnje akademskih građana“, smatra Gajs.
Nema podsticaja za one koji nemaju nikakve šanse
Gajs takođe ne veruje ni u iracionalni psihološki efekat. Teoretski je moguće da vest o Plavoj karti za potražioce azila, privuče i ljude koji nemaju realne šanse da je dobiju. Međutim, Gajs kaže da u Aziji već kruže priče o pozamašnim novčanim dobrodošlicama, a u Africi da svako može da ostane i radi u Nemačkoj. I zato on ne veruje da bi Plava karta mogla da podstakne širenje takvih glasina.
Često ni oni koji savetuju potražioce azila ne znaju sve propise
Romin Kan, referent za migracionu politiku u sindikatu Verdi kaže: „Plava karta za većinu useljenika nije atraktivna jer ih u drugim zemljma radije primaju." On se zalaže za primanje ne samo akademskih građana, već i ljudi sa nižim stepenom stručne obuke.
Vido Gajs smatra da je potrebna revizija celokupnog nemačkog zakona o useljavanju: „To je zaista toliko komplikovano da čak i savetovališta ne znaju uvek sve propise“. Druge zemlje kao što su Australija i Novi Zeland su otišle mnogo dalje: „Bilo bi razumnije da se više vrednuje sveukupna šansa neke osobe za integraciju u društvo i na tržište rada, a ne toliko univerzitetska diploma“.Međutim, prilikom donošenja odluke o azilu, takvi aspekti ne bi smeli da imaju bilo kakvu ulogu. To smatra i Kan: „Humanitarno useljavanje mora da se odobrava nezavisno od ekonomskih interesa“.
Potražiocima azila treba omogućiti put ka tržištu rada iz više razloga, između ostalog i zbog toga što država tako štedi novac i delom rešava problem sa nedostatkom naraštaja, smatraju stručnjaci Kan i Gajs.
