Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planetarna ekonomija
Kineski sindrom
Otkad su Kinezi pre neki dan pogodili onaj svoj meteorološki satelit počeli su da brinu ne samo Amerikanci, svesni da su se, eto, i ti osposobili da eventualne vojne operacije, ako zatreba, vode čak i u svemiru, nego, valjda, i svi ostali. Ne toliko zbog vojnog aspekta pomenute operacije, koliko zbog saznanja da se i zemlja čiji su žitelji koliko do juče patili od nestašice hrane, u tehnološkom pogledu, izgleda, uveliko priključila svetskoj eliti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Iz Kine su, dabome, i pre toga uredno pristizale vesti o sjajnim rezultatima, u raznim oblastima. Bilo je stoga logično što su ovih dana i u Davosu svetski moćnici debatovali o mogućim posledicama njenog neviđenog ekonomskog uspona o kome je, uostalom, upravo pristigao još jedan, najnoviji dokaz: kineski privredni rast (bruto domaćeg proizvoda) opet je prošle godine premašio – deset odsto.
Otkriće OECD
Koliko do juče glavna tema bila je pak ona jeftina kineska roba koja je velikom brzinom preplavila planetu, terajući mnoge lokalne proizvođače u bankrot. Koliko je ta tema brzo izgubila na značaju pokazalo se, međutim, u času kada je kineska državna firma Lenovo uspela da kupi i jedan Aj-Bi-Em, budući da je tada, definitivno, svima moralo postati jasno da je čak i u oblasti o kojoj je doskora mogla samo da mašta, dakle u oblasti visokih tehnologija, dotična zemlja naprasno počela da vodi glavnu reč. Obaranje vlastitog satelita u kosmosu bilo je, stoga, za znalce samo najnovija, no nipošto i iznenađujuća vest. Pogotovo zato što su se vesti na razne kineske teme i pre nje, ionako, kao na traci svakodnevno nizale.
U jednoj od takvih je, recimo, pisalo kako je ta zemlja osvojila primat u veličini deviznih rezervi na svetu. U drugoj, da će vrlo brzo postati i vodeći svetski izvoznik, a u trećoj da će, po vrednosti ukupnog domaćeg proizvoda (po stanovniku) još brže (ove godine) uspeti da nadmaši – čak i SAD.
Dok je Kina pre jedva kojih pola veka izvodila revoluciju a onda, nakon što je u tome uspela, decenijama kuburila s osnovnim životnim potrepština mnogi su, čini se, smetnuli s uma da su u njoj nekada živeli Konfučije, Lao Ce, a i mnogi drugi duboki mislioci. One koji pak to nisu smetnuli s uma, nedavno otkriće OECD po kome je upravo ta zemlja prošle godine uspela da nadmaši i Japan po količini novca koji ulaže u nauku nikako nije moglo da začudi. Kina, koja je sada po tome druga u svetu (odmah iza SAD) je, naime, pre samo deset godina za istraživanje i razvoj trošila jedva 0,6 procenata svog popriličnog BDP, dok je lane to učešće više nego udvostručila, na 1,3 odsto. Koliko je to, da se izračunati na osnovu procene da je kineski ukupan domaći proizvod lane vredeo oko 2.690 milijardi dolara.
Britanski "Fajnenšel tajms" je, stoga, ovih dana ocenio da uskoro nećemo više govoriti o proizvodima "mejd in Čajna"( proizvodi iz Kine), već o proizvodima "inventid in Čajna" (izmišljeni u Kini). A da je takvo očekivanje sasvim opravdano može da posvedoči i čitav niz drugih podataka, poput onoga o tome da se, recimo, broj studenata u Kini, u poslednjih šest godina – učetvorostručio. Prošle godine je u toj zemlji studiralo čak 16 miliona mladih ljudi, dok prema podacima švajcarskog lista "Tan", u Kini trenutno radi 926.000 istraživača iz raznih oblasti čiji se broj, uz to, samo u razdoblju od 1995. do 2004. povećao za 77 odsto.
Povratak u otadžbinu
Najnovije procene takođe vele da, recimo, iz univerzitetskih klupa u SAD svake godine izađe 137.000 inženjera, a u Kini – 352.000 istih takvih. Pri tom je, svakako, zanimljivo ne samo to da je već sada realno svaki četvrti doktorant u SAD kineskog porekla, nego i što se, bar tako tvrdi zvanični Peking, od 170.000 kineskih studenata u svetu, prošle godine u otadžbinu vratilo njih – 30.000.
Mladi kineski stručnjaci su, dakle, iako su im u domovini plate još osetno manje no drugde u razvijenom svetu, i te kako orni da prionu na posao, u vlastitoj zemlji.
Analitičari smatraju da će upravo oni u budućnosti biti glavna pogonska snaga kineske privrede. Ti analitičari, doduše, Kinezima zameraju na preteranoj ulozi države, kritikujući tamošnju praksu plagiranja vodećih svetskih marki. Ukazuju i na i dalje primetan raskorak teoretskog znanja i sposobnosti da se ono primeni i u praksi, u proizvodnji, pa na to da su Kinezi, po broju citiranih naučnika u vodećim svetskim žurnalima, još pri dnu liste, na tek 124. mestu...
Uprkos tome, niko razuman nije spreman da uopšte posumnja u kineski potencijal da u veoma kratkom roku od dosad neprikosnovenih zemalja, čak i u tehnološki najnaprednijim oblastima, preuzme – lidersku poziciju. O tome, uostalom, govori i ovaj podatak: iako još osetno zaostaju za konkurencijom, Kinezi su po broju prijavljenih patenata, takođe nedavno, uspeli da prevaziđu čak i Nemačku. Njihov je, inače, plan da već do 2015. godine za istraživanja i razvoj, umesto sadašnjih 1,3 odsto BDP utroše čak 2,5 procenata.
Uzgred govoreći, kod nas se u poslednje vreme na te stvari troši – 0,3 procenta našeg domaćeg proizvoda.
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 28.01.2007.]
.jpg)
