Izvor: Blic, 18.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plan Brisela za kaspijski gas
Evropska unija već godinama radi na planovima za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, koja je glavni izvor gasa za njenu privredu.
Tražeći alternative za osiguranje energetske bezbednosti bez pomoći Moskve, Evropska komisija je prošle nedelje, uoči samita EU-Rusija, predložila formiranje nove kompanije za dopremanje gasa iz Azije u Evropu preko Kaspijskog mora, čime bi se zaobišli Rusija i Iran, a ostvario pristup resursima u Kazahstanu i Turkmenistanu, gde je prošlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << meseca pronađeno jedno od najvećih gasnih polja u svetu. To će zahtevati izgradnju novog gasovoda i razvoj projekta „Nabuko”, koji vodi od istočne Turske do Austrije preko Bugarske, Rumunije i Mađarske.
„Nedavni događaji u Gruziji pokazali su da je nastao kritični trenutak za energetsku bezbednost”, navela je Komisija u svom dokumentu, direktno aludirajući na Rusiju, koja se u avgustu odlučila da vojno interveniše u odbranu Južne Osetije, nepriznate gruzijske enklave. Evropa trenutno dobija iz Rusije 42 odsto potrebnog gasa, trećinu nafte i četvrtinu čvrstog goriva.
Do sledeće godine Brisel planira da formira konzorcijum evropskih kompanija, Kaspijsku razvojnu korporaciju (CDC), koje će kupovati gas iz Kaspijskog basena, a od 2013. i transportovati ga kroz novi gasovod od Azerbejdžana preko Turske i Balkana do Austrije. Konačni cilj bi bio da se do EU dopremi 60-120 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ili 12-25 odsto aktuelne evropske potrošnje. CDC bi podsticao razvoj proizvodnje i investirao u infrastrukturu, dovodeći privatne kompanije, ali uz podršku Evropske investicione banke.
Pored Kaspijskog, od šest energetskih projekata za budućnost, Komisija je izdvojila kao „apsolutno prioritetan” još jedan: povezivanje tri baltičke države Litvanije, Letonije i Estonije sa evropskim energetskim mrežama. Ambiciozni dugoročni paket mera predviđa integraciju evropskih
Zavisnost od ruskog gasa
(pokrivenost potrošnje gasa izvorima iz Rusije)
- Slovačka 100 odsto
- Grčka 92 odsto
- Češka 73 odsto
- Mađarska 72 odsto
- Austrija 63 odsto
- Poljska 60 odsto
- Nemačka 30 odsto
- Italija 29 odsto
- Francuska 27 odsto
energetskih mreža i tržišta energije, kao i uključenje elektrana na pogon vetra u Severnom moru i mediteranskih elektrana na solarnu energiju u predviđenu „super elektromrežu”. Planira se i razvoj panevropskih infrastrukturnih projekata i povećanje energetske efikasnosti, a sve će to koštati astronomskih dva biliona evra do 2030.
„Evropska unija želi različite izvore snabdevanja”, rekao je Žoze Manuel Barozo, predsednik komisije, koji je upozorio da Evropa „ne sme ušetati kao mesečar u energetsku zavisničku krizu”. „Moramo se time hitno pozabaviti povećavajući našu energetsku efikasnost i smanjujući uvoz”, naveo je Barozo.
Pripreme za projekat gasovoda „Nabuko” počele su februara 2002. kada je pet kompanija potpisalo protokol o namerama o izgradnji. Sporazum o zajedničkom preduzeću potpisan je u junu 2005. Kada se dovrši, naftovod će voditi od Erzuruma u Turskoj do Baumgartena u Austriji i imati dužinu od 3.300 kilometara. Međutim, ruski „Gasprom” je 2006. predložio alternativni projekat, konkurent „Nabuku”, gradeći drugi deo „Plavog toka”, gasovoda ispod Crnog mora do Turske, a zatim i projekat „Južnog toka”, koji bi išao kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku do Austrije.
