Izvor: Glas javnosti, 27.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plafon krize 11,3 biliona $
Bez opipljivih rezultata završio se susret Džordža Buša sa predsedničkim kandidatima Barakom Obamom i Džonom Mekejnom koji je Bela kuća organizovala s namerom da podršku planu administracije za spasavanje nacionalne ekonomije dobije pre svega od lidera demokrata.
Interventnom planu predsednika Buša potrebna je dorada, ocenio je Obama po završetku trojnog susreta, ne skrivajući da zazire od „uvlačenja predsedničkih kandidata u realizaciju Bušovih planova za spasavanje nacionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ekonomije“.
„Mene brine što Bela kuća pokušava da pomeša predsedničku politiku sa delikatnim razgovorima jer to pravi više problema nego što ih rešava. Zato i gospodinu Mekejnu sugerišem da bude obazriviji i da se čuva mešanja u taj proces“, rekao je Obama.
Ponajmanje zbog ovoga, Mekejn je izbegao jučerašnji TV duel sa Obamom u Misisipiju, izgovorivši se da zbog viših državnih interesa mora ostati u Vašingtonu. Međutim, kao što se moglo i očekivati, američki cunami je izazvao potrese i simptomatična reagovanja i u drugim zemljama.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi, reagujući na američki finansijski zemljotres, predložio je liderima G-8: „Dajte da se okupimo narednih meseci i da pokušamo da zajedno izradimo regulisani kapitalizam“. Sarkozi istovremeno je ocenio da je Americi potreba novi Frenklin Ruzvelt, a da ni Mekejn ni Obama nisu „materijal“ iz kojeg bi se on mogao napraviti, dok je on, Sarkozi, podesan za ulogu tvorca novog „nju dila“.
Uticajni i ozbiljni ruski dnevni list Izvestija objavio je juče: „Amerika je neočekivano načisto zaboravila „tržišne principe koje je sama ognjem i mačem nametala celom svetu i počela da gradi državni kapitalizam. Uključila je svu moć državne mašinerije da spase svoj finansijski sistem, nacionalizujući sve što je potrebno, kupujući aktive banaka čak i po Evropi. Amerika je odbacila svaki ekonomski liberalizam čim je postalo jasno čim je prestala da bude finansijski „broj jedan“ u svetu i da se može svaliti u provaliju. Amerika više nema nijednu privatnu investicionu banku. Bušov pojas za spasavanje podrazumeva povećanje nacionalnog duga do astronomske sume od 11,3 biliona dolara, a ministru finansija SAD daje praktično diktatorska ovlašćenja“.
