Izvor: S media, 21.Sep.2011, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pirati kao nova politička snaga
Funkcioneri ne dobijaju naknadu za partijski rad, što je preduslov za pravu demokratiju, kaže lider nemačkih „pirata” Sebastijan Nerc. Za piratske partije u Evropi glasaju uglavnom tridesetogodišnjaci.
Zalaganje za slobodan protok informacija na Internetu, reformu autorskih prava i ukidanje biometrijskih pasoša donelo je Piratskoj partiji Nemačke 15 mesta u berlinskom parlamentu. Da li će ti postulati biti dovoljni da ova partija dodatno ojača i unese svežu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << krv na evropsku političku scenu, pitanje je kojim se ovih dana bave analitičari širom sveta.
„Pirati” nisu nov fenomen: prva takva partija osnovana je u Švedskoj 2006. godina. Uspeh nemačkog ogranka na berlinskim izborima je, međutim, dostignuće koje im je i obezbedilo dugo priželjkivani epitet „ozbiljnih”.
„Mnogo puta sam čuo da naša partija nije relevantna zbog toga što nemamo poslanike u parlamentu. Smatram da je ovo tek početak našeg uspeha budući da ljudi prepoznaju našu iskrenost u obilju korumpiranih političkih elita”, smatra lider nemačkih „pirata” Sebastijan Nerc.
„Čistunstvo” na koje se poziva potkrepljuje činjenicom da ni članovi stranke niti njeni funkcioneri za svoj politički angažman ne dobijaju novčanu nadoknadu, što je, kaže, preduslov za pravu demokratiju.
Premda skeptici prigovaraju da piratima nedostaje „petlja” da se uhvate u koštac sa gorućim problemima društva a da se umesto toga bave banalnim temama, ove partije imaju razgranatu mrežu u više od 40zemalja sveta. Prošle godine je organizovana i krovna organizacija Međunarodna piratska partija – i za njeno sedište je odabran Brisel.
Merkel: Vlada je stabilna
Bundesver na Kosovo poslao dva oklopna vozila
Nemačka protiv prijema Rumunije i Bugarske u Šengen
Ovim telom upravlja odbor sa dva kopredsednika, a o prijemu novih članica odlučuje generalna skupština, koja se saziva najmanje jednom godišnje.
Sem Nemačke, Partija pirata uživa veliku popularnost i u Švedskoj, gde je osvojila dva poslanička mesta u parlamentu EU. Delovanje ostalih ogranaka može se podvesti pod svojevrsni aktivizam kao kada je pre nekoliko dana češka Partija pirata u praškom metrou organizovala performans u znak protesta protiv najavljenog uvođenja rampi za kontrolu karata za prevoz.
Još dok se zahuktavala izborna trka u Berlinu, agencije za ispitivanje javnog mnjenja su pokušale da odgonetnu ko su ljudi koji će svoj glas na izborima dati Piratskoj partiji.
Rezultati su pokazali da je tipičan nemački „pirat” tridesetogodišnji muškarac sa diplomom nekog tehničkog fakulteta u džepu. Zašto je on glasao za „pirate”, analitičari odgovore pronalaze ne u naročitom oduševljenju njihovim političkim programom – već u nedostatku kvalitetne ponude sa druge strane.
„Pirati su, pre svega, profitirali od velikog nezadovoljstva građana drugim partijama. Mnogi su želeli da političkom establišmentu ’raspale’ šamar”, objašnjava politikolog Gerda Languta, profesorka univerziteta u Bonu, koja se bavi istraživanjem partijskog života.
Ono po čemu se „pirati” razlikuju od drugih političkih partija jeste njihova želja za više transparentnosti u politici i više informacija građanima, koji treba lakše da saznaju o mnogim procesima. Činjenica je, međutim, da je Berlin mnogo liberalnija sredina od ostatka Nemačke i da će „piratima” biti mnogo teže da dobiju podršku u konzervativnim delovima zemlje.
Da bi uspeli da se nametnu kao ozbiljni igrači na državnom nivou, moraće da u političku agendu uvrste teme koje život znače – od nezaposlenosti do socijalnog programa – jer borba za slobodan Internet neće, sve su prilike, biti dovoljan adut u trci za Bundestag.
(Politika)
