Izvor: Politika, 13.Apr.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pilotova procena pod sumnjom
Kapetan Predrag Radosavljević, predsednik Udruženja civilnih pilota Srbije, objašnjava da je za uspešnost sletanja presudna pilotova procena
Pošto se iz dana u dan objavljuju novi podaci i dokazi o tome kako je došlo do avionske nesreće u kojoj je poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski i još 95 putnika i članova posade aviona „tupoljev-154”, sve je više naznaka da je najverovatnije velika odgovornost pilota za ovu tragediju. Prvobitnu informaciju da nije u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tehnički kvar opreme juče je potvrdio i potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov, rekavši da je preliminarnom analizom „crnih kutija” utvrđeno da rušenju aviona u Smolenskoj oblasti u Rusiji nije prethodila eksplozija i požar, kao i da su svi motori radili u redovnom režimu.
„Motori aviona bili su u potpunosti funkcionalni do trenutka udara u zemlju”, rekao je, kako prenose ruske agencije, ruski vicepremijer na sednici državne komisije za utvrđivanje uzroka katastrofe.
Itar-Tas javlja da je Ivanov dodao i da bi dešifrovanje „crnih kutija” trebalo da bude gotovo do kraja nedelje, dok je načelnik Istražnog komiteta pri ruskom Tužilaštvu Aleksandar Bastrikin rekao da će za pregled mesta pada aviona istražiteljima biti potrebno još tri do četiri dana. Bastrikin je rekao i da je sa poljskim glavnim tužiocem ugovoreno sve što je potrebno da se učini za završetak istrage.
Tatjana Anodina, načelnica Međudržavnog vazduhoplovnog komiteta, rekla je da će dešifrovanje dopunskog rekordera iz aviona „tupoljev-154”, koji je prekjuče pronađen, biti sprovedeno u Poljskoj uz učešće ruskih stručnjaka. Anodina je dodala da će rad na određenju pravca letenja na poslednjoj etapi biti uskoro završen, kao i da će započeti prenos delova letelice sa mesta nesreće na mesto gde će se čuvati na aerodromu.
Mediji u Poljskoj i Rusiji proteklih dana spekulisali su o različitim uzrocima nesreće – od tehničkog kvara, preko greške pilota, do toga da pilot nije razumeo kontrolora leta koji je navodno govorio na ruskom jeziku. U razgovoru za „Politiku” kapetan Predrag Radosavljević, predsednik Udruženja civilnih pilota Srbije, objašnjava sve tehničke detalje koji mogu dovesti do ovakve nezgode.
On objašnjava da se prilikom sletanja aviona u odnosu na tehniku i vremenske uslove razlikuje da li se koristi precizni sistem prilaza ili neprecizni sistem prilaza, pri čemu u oba slučaja postoje veoma precizne procedure sletanja i komunikacije pilota i kontrole leta tako da tu ne može da dođe do „nesporazuma i nerazumevanja u komunikaciji” kako su pojedini mediji objavili.
Prema raspoloživim podacima, aerodrom „Severni” u Smolensku nema takozvani ILS (Instrumental landing sistem), sistem koji prilikom sletanja poput levka navodi avion i po visini i po pravcu, već poseduje samo navigacioni uređaj NDB (Non-Directional Beacon), koji se koristi samo za pravac sletne staze, ali ne navodi avion po visini i pravcu, tako da je zapravo moguće izvesti samo vizuelno sletanje. Kako je magla u vreme nesreće bila gusta, postoje pretpostavke da kapetan aviona nije mogao da vidi tačno poletno-sletnu stazu, iako je od NDB uređaja imao radio-signal da se približava u dobrom pravcu.
Prema rečima kapetana Radosavljevića, ILS omogućava da se bez opasnosti avion spusti na veoma niske visine, kako bi pilot video pistu i po lošim vremenskim uslovima. On objašnjava da pre sletanja pilot određuje minimalnu visinu prilaza sa koje bi trebalo da vidi pistu, pri čemu se ova visina određuje u skladu sa navigacionim uređajima, mapom aerodroma i vremenskim uslovima.
„Ne dovodite sebe u opasnost ukoliko se pridržavate minimalne visine prilaza pre vizuelnog uočavanja piste, odnosno tla. Međutim, ako je pilot neprecizan ili na svoju ruku proceni da bi mogao da se spusti, na primer, 50 metara niže od minimalne visine prilaza sa koje mora da uoči tlo, onda je moguće da zakači neku prepreku na tako niskim visinama”, kaže predsednik Udruženja civilnih pilota Srbije.
Inače, jedan sat pre udesa, na aerodrom u Smolensku je sleteo vladin „jakovljev” YAK-40 sa poljskim novinarima, bez ikakvih problema, ali kako su se vremenske prilike ubrzo pogoršale, sledeći avion, ruski „iljušin” Il-76 preusmeren je na aerodrom Vnukovo kod Moskve, pri čemu je isti savet kontrola leta uputila avionu u kojem je bio poljski predsednik.
Radosavljević objašnjava da pilot ne mora da posluša kontrolora letenja i da je presudna procena i odluka pilota.
„Pilot je krajnji faktor koji odlučuje. Kontrola leta može da kaže da su vremenski uslovi loši i da preporuči sletanje na drugi aerodrom, ali pilot odlučuje o tome da li će da spusti avion i gde. U toj situaciji, kontrolor leta eventualno može da kaže da je aerodrom zatvoren zbog vremenskih uslova”, objašnjava Radosavljević i dodaje da komunikacija između kontrole leta i pilota ne mora da bude presudna za uspešno sletanje.
On dodaje da ukoliko i kontrolor i pilot govore ruski, oni mogu da razgovaraju i na ruskom jeziku, a ne na engleskom jeziku što je standard.
Pavel Pljusnin, kontrolor leta na aerodromu „Severni” u Smolensku, koji je rukovodio sletanjem aviona Leha Kačinjskog, rekao je za ruski portal „Lajfnjuz” da nije mogao da utiče na odluku komandanta posade da ne spušta avion u uslovima loše vidljivosti pošto ga pilot nije izveštavao o tome na kojoj se visini nalazi. Prema njegovom mišljenju, razlog za to moglo je da bude loše znanje ruskog jezika.
Međutim, kapetan Radosavljević podseća da ukoliko se ne razumeju kontrolor i kapetan aviona, kapetan može da traži da mu se speluju informacije, tako da su nemoguće jezičke prepreke. Osim toga, poljska „Gazeta viborča” juče izveštava da je 36-godišnji pilot srušenog aviona odlično znao ruski jezik.
Prema informacijama ruskih medija, kapetan srušenog aviona je na prilazu napravio tri kruga iznad aerodroma kako bi procenio da li će se prilike promeniti, te da je posle toga odlučio da sleti. Radosavljević objašnjava da se uglavnom najviše dva puta pokušava prilaz avionom.
„Čim pilot posle dva prilaza ne uspeva da vidi pistu i spusti avion, uobičajeno se odustaje od sletanja na taj aerodrom, jer se znatno povećava mogućnost kobne greške, a i suviše vremena se troši na pokušaje uspešnog prilaza pisti”, objašnjava Radosavljević.
---------------------------------------------
Piloti „nisu imuni” na pritiske
Kapetan Radosavljević dodaje da piloti „nisu imuni” na pritiske putnika (kad su u pitanju političari) tako da se neretko dešava da i u nebezbednim uslovima spuste avion.
Prema njegovim rečima, u bivšoj Jugoslaviji više puta se dogodilo da na pritisak visokorangiranih političara, koji su u avionu, pilot spusti letelicu uprkos lošim prilikama.
„U našem vazduhoplovstvu je dolazilo do oštećenja letelica i otpuštanja pilota zbog takvih poteza, ali to je sindrom istočnoevropskih zemalja u kojima političari i njihovo okruženje vrše pritisak na pilote”, kaže Radosavljević.
Prema nekim verzijama, pilot Arkadijuš Protasjuk je žurio da sleti kako Kačinjski ne bi zakasnio na komemoraciju u Katinskoj šumi, ali je poljski državni tužilac Andžej Seremet rekao da nema dokaza da je uoči nesreće vršen pritisak na pilota.
Nenad Radičević
[objavljeno: 14/04/2010]
