Izvor: RTS, 10.Mar.2015, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piketi: Stavaranjem evrozone stvorili smo monstruma
Nemačka i Francuska imaju istorijsku amneziju, jer sada od država južne Evrope traže da otpalate dugove, a svoje, koji datiraju još od 1945. godine, nikada nisu do kraja isplatile, kaže francuski ekonomista Tomas Piket u intervjuu za “Špigl“. Dodaje da je Pakt stabilnosti koji je donet kako bi se poboljšala fisklana disciplina u evrozoni čista katastrofa.
Francuski ekonomista Tomas Piket kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u intervjuu za Špigl da se ispostavilo da je ponašanje Evrope u krizi apsolutno katastrofalno.
"Pre pet godina SAD i Evropa imali su približno istu stopu nezaposlenosti i nivo javnog duga. Sada, pet godina kasnije, priča je drugačija, nazaposlenost u SAD je opala dok je u Evropi sve više nezaposlenih. Treba istaći da je privredna proizvodnja u Evropi ispod nivoa iz 2007. godine, da je u Španiji i Italiji opala za 10 odsto, a u Grčkoj za čitavih 25 odsto", ističe Piket.
Dodaje da Grčka nije u stanju da sama uradi nešto i izbavi se iz problema.
"Pomoć mora da dođe iz Brisela, Francuske i Nemačke. Činjenica da su pogođene zemlje bile prinuđene da smanje deficit za vrlo kratko vreme, imalo je veliki uticaj na njihov rast. Mi inače slabo organizovani Evropljani, koristili smo neprobojne političke instrumente da izađemo iz finansijske krize koja je prerasla u dužničku krizu i na kraju u krizu poverenja širom Evrope", smatra Piket.
Objašnjava da je ogromana problem to što fiskalna politika u Evropi nikada nije usaglašena.
"Možemo da imamo istu valutu u 19 država, ali svaka država ima posebnu poresku politiku. Problem je što u Evropi fiskalna politika nikada nije usaglašena a takav sistem ne može da funkcioniše. Stvarenjem evrozone, stvorili smo monstruma. Dok nije bilo zajedničke valute, države su prosto mogle da devalviraju svoje valute kako bi bile konkurentnije i Grčkoj kao članici evrozone, onemogućeno je da koristi taj koncept koji je efikasan", ističe itaknuti ekonomista Tomas Piket.
Na opasku novinara "Špigla" da pomalo zvuči kao Cipras, kaže da ne podržava SIRIZU i da nije njen član, već da pokušava da analizira situaciju u kojoj se Evropa nalazi.
"Postalo je jasno da države ne mogu da smanje svoje deficite ako ekonomije ne funkcionišu. To prosto tako ne funkcioniše. Ne smemo da zaboravimo da Nemačka i Francuska koje su 1945. bile duboko u dugovima, te dugove nikada nisu do kraja otplatile. A one sada državama u južnom delu delu Evrope poručuju da moraju da otplate dugove. To je istorijska amnezija", napominje Piket.
Smatra da vreme da se misli o generacijama koje za dugove nisu krive.
"Mnogo mladih u Evropi ne može da nađe posao. Šta treba da im kažemo, izvinite, ali vaši roditelji, babe i dede su krive što vi nemate posao? Želimo li zaista kolektivno kažnjavanje mladih generacija? Smatram da je to sebičluk motivisan nacionalizmom", objašnjava Piket.
Ističe da je Pakt stabilnosti koji je donet za poboljšanje fiskalne discipline u evrozoni katastrofa.
"Postavljanje fiksnih pravila za deficit u budućnosti neće moći da funkcioniše. Ne mogu se problemi duga rešiti fiksnim pravilima bez obzira u kakvoj ekonomskoj situaciji se nalazite. Ceo ovaj sistem pregovora između Brisela i evropskih vlada ne funkcioniše i mnoge članice evrozone su nezadovoljne", kaže Piket.
Dodaje da je Evropa u lošoj situaciji i da strukturne reforme od kojih se očekuje da donesu rast, zapravo neće promeniti ništa specijalno.
Predlaže da se više novca ulaže u obuke i obrazovanje mladih, u istraživanja i inovacije.
"To bi trebalo da bude najvažniji cilj. Nije normalno da naši najbolji studenti odlaze u inostranstvo i to što je 90 odsto najboljih univerziteta smešteno u SAD. Recimo, Amerikanci ulažu tri odsto svog BDP-a u svoje univerzitete, dok je kod nas to ulaganje oko jedan odsto i zbog toga Amerika napreduje brže od Evrope", objašnajva Tomas Piket.
Smatra da je evrozoni potrebna fiskalna unija i usklađivanje budžeta.
"Treba nam na primer fond za zajedničku otplatu duga evrozone, poput onog koji je predložen od strane Saveta ekonomskih eksperata. Tako bi svako bio odgovoran za svoj deo duga, Nemci za svoj, Italijani za svoj, ali bi bila zajednička kamatna stopa na obveznice u evrima", kaže Piket.
Smatra da Angela Merkel i Fransoa Oland treba da objasne glasačima da Nemačka i Francuska ne mogu više efikasno da oporezuju multinacionlane kompanije.
"Mnoge velike korporacije iz SAD i Evrope plaćaju manje poreze od malih kompanija. Zajednički korporativni porez za evrozonu bio bi koristan i popularan među glasačima", smatra Piket.
Ističe da su partije koje namaju blagonaklon pristup ka EU sve popularanije.
"Šta god mislili o Sirizi, njihova pobeda može da bude šok terapija za one na vlasti. Ali Siriza ili recimo stranka Podemos u Španiji nisu toliko opasne kao stranke ekstremne desnice. Recimo, Nacionalni front u Francuskoj je popularniji nego ikad pre i zato je opasno podsticati ove nacionaliste", kaže Piket.
Zaključuje i da je stalno kritikovanje "lenjih Grka" ili Portugalaca u najmanju ruku neodgovorno.
