Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Maj.2016, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petrović: Savamala baca loše svetlo na reformske napore u policiji
Slučaj rušenja objekata u Savamali baca loše svetlo na sve dobro što je urađeno u policiji proteklih godina, pokazuje da postoji ozbiljan problem primene zakona i pokreće pitanje da li je "policija servis građana ili servis političara", rekao je danas izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović.
Slučaj Savamale pokazuje da Srbija ima probleme u dostizanju suštine i konkretnih ciljeva u reformi sektora bezbednosti, rekao je Petrović >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << na predstavljanju šestog izveštaja koalicije nevladinih organizacija PrEUgovor o napretku u poglavljima 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost.
"Suština reforme sektora bezbednosti je upravo u raskidanju klijentskog odnosa između politike i sektora bezbednosti, da sektor politike nije više sluga političara", rekao je on.
Petrović je rekao da je, iako je jačanje unutrašnje kontrole jedna od ciljeva reforme policije, slučaj Savamala pokazao da taj sektor nema dovoljnu autonomiju, jer nije postupio na sopstvenu inicijativu na osnovu iskaza svedoka i izveštaja ombudsmana već tek po nalogu tužilaštva.
On je rekao da se, kada je reč o ljudskim resurima kao drugom cilju reforme, postavlja pitanje integriteta, odnosno zašto niko u komandnom lancu nije rekao da neće da postupa po nezakonitom naređenju.
Petrović i programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić su ukazali i na raširenu praksu u javnom sektoru, uključujući policiju, da se imenuju vršioci dužnosti umesto da se pristupi profesionalizaciji.
Nenadić je podsetio da se taj problem javlja i u slučaju javnih preduzeća, a da, prema nekim analizama, u državnoj upravi 60 odsto mesta takozvanih "službenika na položaju" nije popunjeno po zakonu već su postavljeni vršioci dužnosti.
On je dodao i da se zakoni radije menjaju nego primenjuju i ukazao na pitanje kvaliteta i spovođenja planova vlade čije ostvarivanje se retrko preispituje.
"Iako su ti programi, ekspozei premijera sve duži i duži i detaljniji, malo ko i u javnosti i od narodnih poslanika obraća pažnju na ovo štivo da bi kasnije pitao vladu da li je ili zašto nije ispunila obećani cilj", rekao je on.
Ukazao je da nisu izmenjeni ili doneti zakoni koji bi obezbedili veću odgovornost nosilaca javnih funkcija.
Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) izrazila je zabrinutost jer je izostala zvanična reakcija institucija u slučaju "Panamskih dokumenata", iako i pojedine firme iz Srbije koriste sistem ofšor kompanija.
Ona je rekla da Srbije neće moći da izbegne to pitanje kao zemlja koja želi da uđe u Evropsku uniju.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra e rekla da na planu rodne ravonpravnosti i ljudskih prava novac nije trošen transparentno i da su izostali podaci o rezultatima preduzetih aktivnosti, a da se pitanje položaja žene zloupotrebljava u političke svrhe.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić je kao pomake u poglavlju 24 navela novi zakon o policiji, izradu prve procene organizovanog kriminala po Eurpolovoj metodologiji koja međutim nije zaživela u praksi, i dobar odnos Srbije prema migrantima, iako se sada postavlja pitanje kapaciteta za njihovu integraciju.
Nenadić je kao pozitivne korake u poglavlju 23 naveo "neka zakonska pobljšanja" ali je dodao da je to daleko od onoga šte je trebalo da se uradi.
Koalicija PrEUgovor je pozvala na otvaranje poglavlja 23 i 24, iako Srbija, kako je ukazano, nekim svojim postupcima sama dovodi u pitanje otvaranje tih poglavlja.
