Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petronjić žrtva "zajedničkog zločina dve države"
Slovenija ga deportovala u Hrvatsku, Hrvati ga izručili Herceg-Bosni, telo mu pronađeno kod Jajca
Od našeg stalnog dopisnika
Prijedor, 9. oktobra - Nada je izgubljena, ali se Dragomirova duša smirila. Ovo je poslednja rečenica izgovorena danas na groblju Bašinac u Prijedoru, kojom su se porodica, rodbina i prijatelji oprostili od Dragomira Petronjića, "žrtve", kako nam reče njegov brat Miroslav, "zajedničkog zločina dve države - Slovenije i Hrvatske". >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Iako je imao regularno prijavljeno prebivalište u Celju, slovenačka policija je Petronjića kao državljanina Bosne i Hercegovine 3. septembra 1992. deportovala u Hrvatsku. Hrvatski policajci su ga otpremili u Split, a zatim u Metković. Odatle je prevezen na granični prelaz Kamensko, gde je predat Hrvatskom veću odbrane tadašnje Hrvatske Republike Herceg-Bosne. Posle punih 15 godina nade da je Dragomir, možda, ipak živ, Petronjićima je pre nekoliko dana stigla vest da je mrtav.
Njegovo telo nađeno je u Carevom polju kod Jajca, a patolog dr Željko Karan je utvrdio da je Petronjiću iz pištolja pucano u glavu i da je pre smrti mučen: konstatovao je prelom nekoliko rebara, desne ruke i leve noge. Gde, kada i ko ga je ubio, još je nepoznanica.
Petronjići - kćerka Ranka, otac Rade, majka Stojna, brat Miroslav, sestre Dragojla i Vesa - danas su onemeli od bola. Kroz plač, majka Stojna je naricala: "Bio si moja prva radost, a sada si moja najveća žalost." Petronjići su, inače, u ratu izgubili srednjeg sina Milomira, koji je poginuo kao borac Vojske Republike Srpske, pored kojeg je sahranjen Dragomir.
Dragomirovoj sestri Dragojli i njenom suprugu Novi Popoviću još su sveža sećanja na poslednji susret sa Drogomirom, koga je slovenačka policija iz njihovog stana u Celju, kako kažu, prognala direktno u smrt. "Najpre su mu oduzeli lična dokumenta, a zatim su došli po njega i odveli ga da plati kaznu zbog navodnog nelegalnog boravka u Sloveniji. Vratili su se kasnije i rekli da ga šalju kuću. Pokušali smo da im objasnimo da je Dragomir legalno prijavljen i da, ako već hoće da ga deportuju iz Slovenije, ne mogu da ga šalju u Hrvatsku, u kojoj je već besneo rat. Tim pre što smo slutili šta ga sve, zbog toga što je Srbin, i što nema dokumente, može zadesiti u Hrvatskoj. Naše su molbe ostale uzaludne i zato smo danas ovde, na Dragomirovoj sahrani", ispričao nam je Novo Popović.
On i supruga Dragojla su pokušali da stignu do graničnog prelaza Rogatac, preko kojeg je Dragomir vozom deportovan u Hrvatsku. "Nažalost, zakasnili smo desetak minuta. Da ga tražimo po Hrvatskoj nismo smeli, jer bi, verovatno, i nas stigla slična zla sudbina", sećaju se Dragojla i Novo Popović.
Dragomirova kćerka Ranka, koja i sada živi u Celju, kaže da će, s obzirom na to da sada kada porodica - zahvaljujući i našem listu koji je istraživao ovaj slučaj - ima sve podatke o sudbini njenog oca, pokušati da pravdu isteraju na sudu. Namerna je da tuži sve one koji su učestvovali u nezakonitoj deportaciji njenog oca u Hrvatsku.
Sahrani Dragomira Petronjića prisustvovala je i delegacija Civilne inicijative izbrisanih, predvođena njenim predsednikom Aleksandrom Todorovićem. "Čim sistematizujemo i prevedemo na engleski kompletnu dokumentaciju o pokojnom Dragomiru Petronjiću uputićemo je Haškom tribunalu. Za nas je Dragomir civilna žrtva rata, za čiju je smrt odgovoran ceo niz tadašnjih zvaničnika Slovenije, a i Hrvatske", izjavio je za naš list Todorović.
Boro Marić
[objavljeno: 10.10.2007.]
.jpg)
