Izvor: 24sata, 09.Nov.2014, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet stvari koje niste znali o Berlinskom zidu
Berlinski zid je dugačka barijera koja je razdvajala Zapadni Berlin od Istočnog. Sagrađen je 1961, a utvrđen godinu dana kasnije. Od 9. novembra 1989 otvoren je za prolazak ljudi a ubrzo i skoro potpuno srušen.
Srušeni domovi zarad izgradnje zida
Da bi se izgradio zid bilo je potrebno da se raščisti put kojim će ići. Srušene su kuće koje su stajale na putu, a porodice su raseljavane. Konačan zid bio je dugačak 156 kilometara, a deo koji je razdvajao >> Pročitaj celu vest na sajtu 24sata << grad "Granični zid 75", pružao se na 44 kilometara. Konstantno je čuvan sa stotina tornjeva, bunkera, na hiljade vojnika i pasa. Naređenje je bilo jasno: pucati na svakoga ko pokuša da pređe pa i na žene i decu.
Delimično dozvoljen prelaz
Zapadnjaci su od 1961. do 1963. godine bili sprečeni da prolaze, ali im je kasnije to ipak omogućeno. Tim povodom otvoreno je osam prelaza, ali iako je "zapadnjacima" omogućeno da prođu, "istočnjacima" nije. Jedine osobe koje su ponekad mogle da sa istoka odu, bile su - penzioneri.
Berlinski zid | Foto: Profimedia.rs
Ostaci zida strogo čuvani
Berlinski zid | Foto: Profimedia.rs
Posle rušenja zida ostala su tri dela koja nisu bila srušena. Jedan deo koji je poznat kao "Galerija istočne strane" poslužio je umetnicima koji su na betonu od 1.300 metara oslikalvali murale, dok je drugi deo nedavno bio pred rušenjem. Prošle godine građevinska kompanija pokušala je da ga sruši zbog svog poslovnog projekta, ali su ljudi danima protestovali. Nisu dali da bude srušen zid, ostao je kao uspomena.
Berlinski zid: Galerija istočne strane | Foto: Profimedia.rs
Zapad i istok i dalje različiti
Berlinski zid: Galerija istočne strane | Foto: Profimedia.rs
Razlike između dve Nemačke danas se primećuju u ekonomskim segmentima, ali i na tržištu rada. Najbolje finansijske institucije i dalje su na zapadu, kao i većina velikih preduzeća. Ovu razliku potvrđuju i Vladini izveštaji.
Podela nije iščezla
Proces ujedinjena i dalje traje s obzirom na to da zapadni deo Nemačke ulaže u istok velikim novčanim sredstvima (do sada su uložili oko 2.000 milijardi evra), a građani zapadne Nemačke ne posmatraju to uvek sa odobravanjem. U društvu još postoji podela na "zapadnjake" i "istočnjake".
