Izvor: Danas, 16.Avg.2015, 22:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Perverznost hidžre pod Islamskom državom
U poslednjih nekoliko decenija arapska reč "džihad", koja se nekada koristila za opis dužnosti svih muslimana da se ponašaju u skladu sa svojom verom, u ogromnoj meri se dovodi u vezu sa vođenjem nasilnih ratova protiv nevernika. Sa usponom Islamske države iskovan je još jedan izraz za leksikon ekstremističkog nasilja, a to je "hidžra".
Kao i sa džihadom, više nije reč samo o semantičkoj otmici. Implikacije realnog sveta su previše alarmantne. Militarizacijom koncepta >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << hidžre, koja se tradicionalno odnosila na mirnu migraciju muslimana na teritorije gde će biti slobodni od progona, stvorili su moćno oružje za radikalizaciju i regrutovanje muslimana svuda redom, uključujući Sjedinjene Države i Evropu.
Dovođenje hidžre u vezu sa islamom vuče korene od bega proroka Muhameda iz Meke u Medinu 622. da bi izbegao atentat i sačuvao svoju zajednicu. On i njegovi sledbenici su znali da dok god budu bili u Meki, preziraće ih nemuslimani; život im je bio u opasnosti. I tako, praktikujuću hidžru - ili migraciju - prorok je napustio svoj rodni grad. Islam će imati stabilnu osnovu jer će muslimani u Medini imati slobodu da se mole u skladu sa svojom verom.
O Muhamedovoj hidžri se ne govori u Kuranu, ali sveta knjiga je strukturirana oko tog događaja i podeljena po otkrovenjima koje je on dobio u Meki i Medini. Godina Muhamedove hidžre je takođe postala prva godina islamskog kalendara. I, kako se vera širila, reč je na kraju označavala ne samo Muhamedov prelazak u Medinu, već generalno obavezu svih muslimana da migriraju na teritorije pod muslimanskom vladavinom onda kada će to poslužiti njihovoj veri.
Tokom istorije islama, hidžra je počela da znači više od fizičkog kretanja; naširoko se smatra naredbom da se stvori bolji svet na teritorijama pod muslimanskom vladavinom. Za milione muslimana ona je vodič do univerzalne teškoće s kojom se suočavaju svi vernici - kako biti pobožan u nepobožnom svetu. Prema svom najširem značenju, hidžra premošćava jaz između toga kako vernici žele da žive i kako zapravo žive.
Međutim, na početku modernih vremena, sa sistematskim progonom muslimana iz Španije 1492. i kasnije sa teritorija koje su osvojile ostale kolonijalne imperije, hidžra je dobila nasilnije značenje koje je nagoveštavalo njeno kasnije dovođenje u vezu sa džihadom. Nakon tih progona, naročito onih koje su organizovale španske i ruske imperije, koncept nije više označavao samo pritisak da se migrira, kao što je to bio slučaj za Muhamedovog života, već i ultimatum države - idi ili ćeš biti nasilno ubijen.
Vekovima nakon ovih nasilnih progona koje su sprovodile evropske sile, hidžra danas znači mnogo više od fizičke promene lokacije. Za veliki broj modernih muslimana hidžra predstavlja stalno kretanje između sećanja i zaborava. Upravo to muslimani rade kada im kao Palestincima i Čečenima moćnije sile oduzimaju imovinu. Upravo tako grade dom usred progona i raseljenosti, što je deo njihove situacije u modernom dobu. Kadgod i gdegod u se u islamskoj istoriji pojavljuju priče o očaju i gubitku, pojavljuje se i hidžra kao put ka hrabrosti i duhovnoj slobodi. To je i početak - autentična priča - i epilog traume.
Međutim, u skorije vreme, pod Islamskom državom, hidžra je zadobila značenje koje se distancira od prethodnih. Islamska država može hidžru da shvati samo kao fizičku migraciju zarad džihada. Za sirovu i lažnu konzervativnost Islamske države, prošlost ima samo instrumentalnu vrednost kojoj treba da se da novo ruho da bi služila nasilnom osvajanju i brutalnoj represiji. Daleko od toga da je etički model sećanja - izvor kulturnog kontinuiteta i utehe - hidžra je pretvorena u poziv da se digne oružje ovog novog samoproglašenog kalifata, koji ogromna većina muslimana danas ne priznaje kao deo svoje religije.
Pre nego što je hidžra militarizovana, korišćena je da se sadašnjost poziva na odgovornost za prošlost. U tom bogatijem, doduše nedokučivom smislu, hidžra u ogromnoj meri prevazilazi domen Islamske države i zapravo ga osujećuje. Originalno značenje reči, koje je predstavljalo ranu islamsku zajednicu vernika koji su morali da migriraju ne da bi vodili rat, već da bi živeli u miru, su nijanse za koje bi ideolozi grupe, čiji apeli na silu novine iziskuju pročišćenu verziju prošlosti, mnogo voleli da budu zaboravljeni.
Autorka je profesorka društvenih nauka na Univerzitetu Bristol.
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
.jpg)
