Izvor: Politika, 04.Dec.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentagon: Iranci bombardovali džihadiste u Iraku
Teheran demantuje da je izveo napade i tvrdi da sa SAD nema nikakvog dogovora o borbi protiv zajedničkog neprijatelja
Iran je izveo vazdušne udare na Islamsku državu (ID) u Iraku, potvrdila je američka vojska pojašnjavajući da su iranski napadi izvedeni bez dogovora sa SAD. Teheran je juče demantovao akciju u Iraku i poručio da sa SAD neće biti nikakvih sporazuma oko borbe protiv sunitskih džihadista, zajedničkih neprijatelja Amerike i Irana.
Vest da su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iznad iračkog neba pojavili borbeni avioni F-4, kakve koristi vojska šiitske teokratije, javila je katarska televizija Al Džazira, da bi Pentagon potvrdio da je Iran zaista izveo napade na položaje Islamske države u Iraku. Predstavnik za javnost Pentagona Džon Kirbi kazao je da Iranci nisu uskladili udare na sunitske džihadiste sa američkim bombardovanjem iste grupe. Međutim, Rojters prenosi saopštenje Teherana da „Iran nikada nije bio uključen u vazdušne napade protiv Islamske države u Iraku”. „Nema ni govora o bilo kakvoj saradnji sa SAD u tim napadima”, dodaje se u saopštenju.
I Kirbi je insistirao na tome da se SAD i Iran nisu dogovorili da se zajedno bore protiv grupe koja je, suprotno interesima obe zemlje, proteklog leta osvojila velike delove Iraka i Sirije. Kirbi je dodao da SAD nastavlja svoju ofanzivu i da vlada u Bagdadu treba da vodi računa o tome da ne dođe do sukoba između iranskih bombardera, sa jedne strane, i zapadno-arapskih bombardera, sa druge.
Sunitska grupa odvojila se od Al Kaide tokom građanskog rata u Siriji (počeo 2011), gde se bori protiv snaga predsednika Bašara el Asada. U Iraku je ustala protiv šiitske vlade koja uživa podršku Vašingtona i Teherana, ali koja diskriminiše sunite, zbog čega ID ima uporište među iračkom sunitskom manjinom. Kako predstavlja opasnost po američke energetske i geopolitičke interese, postao je meta vojnih udara SAD u avgustu u Iraku, a mesec dana kasnije i u Siriji. Budući da ID osporava legitimitet vlasti u arapskim sunitskim zemljama pod zaštitom SAD, američkoj koaliciji protiv terorista pridružile su se i Saudijska Arabija, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein. Od zapadnih zemalja, u pohod na ID ušle su i Velika Britanija, Francuska i Australija. Sunitski ekstremisti su i zakleti neprijatelji šiitske teokratije, zbog čega je iranska garda proteklog leta pomagala centralnoj iračkoj vojsci da odbija pobunjeničke napade.
ID je posredno doveo do otopljavanja odnosa između Irana i SAD, ali se o tome nerado govori. Nemoguće je da bi se iranska garda našla u Bagdadu bez prećutnog odobrenja SAD. Amerika je krenula u obračun sa Islamskom državom u Siriji nakon što je ubedila Teheran da tamo s vlasti neće skinuti iranskog saveznika, a američkog neprijatelja, predsednika Asada.
Da najgori protivnik preko noći može da postane saveznik, pokazuje primer upravo ove dve zemlje koje su prekinule diplomatske odnose 1979, a koje se sada rukovode devizom – „neprijatelj mog neprijatelja moj je prijatelj”. Predsednik SAD Barak Obama pisao je nedavno ajatolahu Aliju Hamneiju, predlažući mu saradnju u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Dve zemlje takođe vode i pregovore o odustajanju od teheranskog nuklearnog programa i sledstvenog ukidanja zapadnih sankcija koje urušavaju iransku ekonomiju.
Ipak, Teheran je i u poslednjoj reakciji istakao da su SAD krive za irački haos i da „za njih nema mesta u budućnosti Iraka”. Osim toga, zalivske monarhije i Izrael s podozrenjem motre na približavanje Irana i SAD jer se plaše jačanja persijskog uticaja u regionu i vrše veliki pritisak na Obamu da ne popušta Irancima.
Šef Bele kuće je osim bombardovanja naredio vraćanje 3.000 vojnika u Irak, ali je isključio mogućnost rata sa kopna. Uspeo je da u fizičkoj ili simboličkoj bitki protiv Islamske države okupi veliki broj zemalja koje su istakle da će se suprotstaviti teroristima, mada ih tek nekoliko i zaista učestvuje u bombardovanju.
Američki državni sekretar Džon Keri je poručio iz Brisela, gde se juče održao sastanak Globalne koalicije za borbu protiv Islamske države, da bi rat protiv ove grupe mogao da potraje godinama. Pentagon ne isključuje mogućnost kopnene intervencije, što bi značilo ponovno američko prisustvo u Iraku i komplikovanje situacije u Siriji.
Srbija zna koji su njeni državljani u redovima Islamske države
Srbija se pridružila borbi protiv džihadista, pa je sastanku međunarodne koalicije, koji je juče održan u sedištu NATO-a u Briselu, prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. On je istakao da Srbija vodi evidenciju o građanima koji su se pridružili Islamskoj državi i da je spremna da doprinese globalnoj borbi protiv terorizma u skladu sa svojim mogućnostima.
„Mi smo evidentirali ko je iz Srbije otišao da se bori u Iraku i Siriji i ti ljudi mogu da budu problem kada se vrate u zemlju. Kaznićemo ne samo one koji su se pridružili ID već svakog ko učestvuje u ratovima koji se Srbije ne tiču”, istakao je Dačić, a prenosi Tanjug.
Ministar je dodao da su ovi borci uglavnom iz Raške oblasti i sa KiM i da je već počelo procesuiranje nekolicine njih koji su osumnjičeni za učešće u redovima Islamske države. Ukupno je oko sto srpskih državljana na pomenutim frontovima. Regrutuju se u domaćim verskim centrima finansiranim iz inostranstva, kaže Dačić, i predstavljaju opasnost jer bi mogli da se vrate još radikalniji. Konačno, prvi srpski diplomata poručuje da iako postoji mogućnost da se Srbija zbog pristupanja koaliciji protiv ID nađe na meti terorista, to nije mnogo verovatno jer su islamisti dosad retko napadali Zapadni Balkan.
J. Stevanović
objavljeno: 04.12.2014.
