Izvor: Politika, 12.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pazdarani" protiv Pete flote
TRAGOM VESTI
Da li je pre nekoliko dana u Ormuskom tesnacu moglo da dođe do oružanog sukoba između američkih ratnih brodova i borbenih čamaca Iranske revolucionarne garde? Vašington je incident okvalifikovao kao "vrlo ozbiljan", pa je čak o tome govorila i Kondoliza Rajs, državni sekretar.
Prema američkim tvrdnjama, iranski borbeni čamci izvodili "provokativne radnje u neposrednoj blizini američkih ratnih brodova, bacali nekakve kutije u more i pretili Amerikancima da će odleteti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u vazduh", pa su zbog toga američki brodovi bili pred neposrednim otvaranjem vatre na Irance.
U Teheranu, naravno, sve to negiraju.
Šta se, zapravo, dogodilo u Ormuskom tesnacu? Da li su Iran i SAD zaista bili na korak od rata? Ko je koga provocirao? U području Ormuza i Persijskog zaliva stalno patroliraju ratni brodovi iz sastava američke Pete flote, koja je pod ingerencijama mornaričke Centralne komande. Obično su to jedan ili dva nosača aviona, desantni nosač helikoptera, nekoliko krstarica, razarača, fregata i par minolovaca. Ormuski tesnac je žila kucavica izvoza nafte u tom području i Amerikanci ga stalno drže pod kontrolom.
No, u tom području svoje baze i vojne efektive imaju i jedinice Iranske revolucionarne garde, "pazdarani", odnosno mornarička komponenta te garde. Komandant gardijskog korpusa "pazdarana" je general-major Sajed Rahmin Safavi, a mornaričke komponente kontraadmiral Ali Morteza Safari.
"Pazdarani" potiču još iz vremena početka iransko-iračkog rata 1979. godine i formirani su kao "revolucionarni islamski gardisti" posle svrgavanja šaha Reze Pahlavija i praktičnog sloma iranske regularne armije. Naime, ajatolasi u Teheranu nisu imali poverenja u iranske oficire, koji su mahom školovani na Zapadu, i oslonili su se na islamske gardiste. U početku su "pazdarani" bili i slabo obučeni i slabo naoružani, pa su masovno izginuli u ratu s Irakom. Kasnije se njihova obuka poboljšala, a dobili su i modernije naoružanje. No, nikada nisu došli pod komandu ministarstva odbrane, ili generalštaba iranske vojske. "Pazdarani" imaju svoj generalštab, svoju kopnenu vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo i sve je to odvojeno od iranske vojske. Imaju 13 regionalnih komandi, 15 pešadijskih divizija, četiri oklopne divizije koje su, naravno, samo po imenu divizije, te više samostalnih bataljona i specijalnih jedinica. Ono što najviše brine Amerikance svakako je činjenica da upravo "pazdarani" imaju veliki uticaj na operativno raspoređivanje iranskih balističkih raketa tipa "šahab-3" dometa 1.300 kilometara.
Mornarička jedinica "pazdarana" koja deluje u području Ormuskog tesnaca i koja je imala bliski susret sa američkom Petom flotom bazirana je u blizini ostrva Abu Musa i raspolaže sa kineskim borbenim čamcima tipa "hudong", "kaman" i "hegu". Pod komandom "pazdarana" su i iranske rakete obala–more tipa "raad" dometa 150 km, što je verzija kineskog projektila "silkvorma".
Skoro 12 baterija tih raketa raspoređeno je na ostrvu Abu Musa, pa islamski revolucionarni gardisti, zapravo, raketama "pokrivaju" ceo Ormuski tesnac. Pre nekoliko godina u tim su vodama isprobali i ruski superkavitacioni torpedo tipa "škval", prilagođen lansiranju sa kopna. Ovaj torpedo najbrži je u svetu i u relativno uskom Ormuzu američkim bi brodovima bilo vrlo teško da ga izbegnu. Istina, torpedo "škval" poznat je i po tragediji ruske atomske podmornice "Kursk", jer je eksplozija tog torpeda potopila podmornicu.
Dakle, u vodama Ormuskog tesnaca stekli su se svi uslovi za igru živaca između "pazdarana" i Pete flote i nedavni incident nije ni prvi, a neće biti ni poslednji. Mali borbeni čamci "pazdarana" verovatno su ušli u raspored velikih brodova američke Pete flote. Kako američki ratni brodovi imaju zaštitnu zonu od nekoliko milja oko sebe, što zavisi od mesta gde se nalaze, to su Amerikanci verovatno putem Morzeovih signala, ili radio-putem na međunarodnom kanalu upozorili Irance da ne prelaze granicu te zone inače će otvoriti vatru.
Možda se iranski čamci nisu odmah zaustavili, možda su "pazdarani" radio-putem i slali poruke Amerikancima "da će uskoro odleteti u vazduh", možda su i bacali nekakve pakete u more, ali je sigurno da nisu prešli granicu zaštitne zone američkih ratnih brodova. Jer, u tom slučaju bi bili uništeni. Posle onoga što se desilo američkom razaraču "Kol", nijedan američki ratni brod ne dozvoljava bliske susrete sa nepozvanima. Iranski "pazdarani" nisu imali nikakve šanse da se na otvorenom moru šale sa Petom flotom i znajući granice zaštitne zone američkih brodova najverovatnije su se na vreme okrenuli za 180 stepeni. Što je dokaz da su "pazdarani" u međuvremenu postali disciplinovani vojnici i da znaju međunarodne pomorske propise, slušaju međunarodne radio-kanale i da ipak cene život.
Incident u Ormuzu posledica je, dakle, blamaže Amerikanaca oko nuklearnog programa Irana. Prvo godinama optužbe na račun Teherana da pravi atomsku bombu, a onda odjednom saopštenje Vašingtona "da to Teheran već nekoliko godina ne čini". Iako svi ozbiljni stručnjaci u svetu znaju da to Iranci čine. A posebno to znaju Izraelci. I onda je sasvim logično da "pazdarani" požele da se dodatno narugaju Amerikancima i da bacaju nekakve kutije u more i još im prete. No, ipak ih revolucionarni zanos nije zaneo da pređu i granicu američkog strpljenja.
[objavljeno: ]
