Izvor: Politika, 27.Maj.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Patriot” u Poljskoj
Prva baterija američkih protivavionskih i protivraketnih sistema tipa „patriot” stiže u Poljsku, kao prvu zemlju nekadašnjeg Varšavskog ugovora koja dobija te moderne američke projektile. Naime, američka jedinica iz baze kraj Kajzerslauterna u Nemačkoj već je započela dislokaciju železnicom ka novom odredištu, bazi poljskih oružanih snaga kraj grada Moraga, na severoistoku Poljske, nekih 60 km od granice sa Rusijom u području Kalinjingradske oblasti. Dobrodošlicu američkim vojnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i raketama poželeo je i poljski ministar odbrane Bogdan Klič, koji je naglasio da dolazak tih raketa i američkih vojnika, koji će u prvo vreme opsluživati te sisteme, ali i obučavati poljske vojnike da kasnije oni rukuju raketama „patriot”, dakle da taj dolazak za Poljsku ima dve dimenzije, političku i vojnu.
Politički, Poljska tako potvrđuje svoj status „najdražeg i najiskrenijeg” američkog saveznika u novoj Evropi, možda, s izuzetkom Velike Britanije, Amerika u celoj Evropi i nema pouzdanijeg saveznika od Poljske. Tim je veće bilo razočaranje Varšave kada je novi američki predsednik Barak Obama, skoro na početku svog mandata, odustao od instaliranja elemenata novog antibalističkog raketnog kišobrana u Poljskoj i Češkoj. Kako je prilikom razgovora o lokaciji za te američke projektile presretače na teritoriji Poljske, još 2008. godine, bivša administracija predsednika Buša bila dogovorila da Varšavi kao znak priznanja ustupi jedinicu raketnog PVO sistema „patriot”, to sadašnja administracija u Vašingtonu samo ispunjava obećanje prethodne. Poljaci će moći da kažu da ih Amerikanci ipak nisu potpuno „prevarili”.
Vojno gledano, rakete „patriot” neće nešto mnogo ojačati poljsku PVO. Istina, to su moderni sistemi za obaranje protivničkih aviona i balističkih raketa tipa „skad-B”, „frog”, ili nečega sličnog u toj kategoriji. Rakete tipa „patriot” isprobane su još u prvom ratu u Persijskom zalivu 1991. godine, u „Pustinjskoj oluji”, kada su Amerikanci pokušali da njima obaraju iračke verzije raketa „skad-B”, odnosno projektile „al husein”. Iračani su u tom ratu masovno lansirali svoje rakete na civilne ciljeve u Izraelu i u Saudijskoj Arabiji. Procenat presretnutih i pogođenih iračkih „skadova-B” uz pomoć ispaljenih američkih raketa „patriot” nikada nije zvanično saopšten, ali sve procene govore da se sistem „patriot” u tom ratu i nije baš proslavio. Problem je bio kasna detekcija lansiranog iračkog „skada-B”, Iračani su pokretne lansere krili ispod nadvožnjaka na putevima, na trenutak bi izašli iz zaklona i ispalili raketu. Dok bi američki satelit u svemiru uočio projektil, odredio mu putanju i cilj, irački „skad-B” praktično je već bio iznad cilja. I vreme za reakciju sistema „patriot” nije bilo baš najbolje. Lično sam se u to uverio jedne noći u „Pustinjskoj oluji” 1991. godine, u gradu Dahranu u Saudijskoj Arabiji. Sirena je označila vazdušnu opasnost od iračkih „skadova-B”, nas nekoliko novinara izašli smo iz zaklona da na noćnom nebu vidimo spektakularan prizor kako će „patriot“da presretne i uništi „skad-B”. Ugledali smo svetleći trag „skada-B” već nad gradom i tek onda je sa zemlje pojurio „patriot”. Stigao ga je tačno iznad grada, pogodio, ali je kompletna skalamerija obe rakete pala na jedan kvart u centru Dahrana: srušen celi stambeni blok, stravičan krater i požar, 56 mrtvih civila. Zapravo, bolje da taj „patriot” i nije bio lansiran. Bilo bi možda manje mrtvih.
Reakcija Moskve na dolazak „patriota” blizu ruske granice mešavina je blagog negodovanja, čuđenja, ali i suzdržanosti. Rusija ističe da za taj potez Vašingtona i Varšave ne vidi neki opravdan razlog, da ona sa svoje strane granice u oblasti Kalinjingrada i nema neke važne vojne instalacije, da sve to neće doprineti nekoj boljoj atmosferi između Varšave i Moskve, a u Rusiji su verovali da nastupa nova era dobrih poljsko-ruskih odnosa. No, za razliku od raketa presretača koje su Amerikanci ranije nameravali da u okviru antibalističkog raketnog štita instaliraju u Poljskoj, a koje su (rakete) svoju defanzivnu ulogu mogle u roku od nekoliko minuta da promene u ofanzivnu, što bi degradiralo i rusku nuklearnu ofanzivnu komponentu, to se za raketni PVO sistem „patriot” ne može reći, pa taj eventualni prigovor Moskve otpada. I zato Rusija i neće praviti veliku gužvu oko „patriota” u Poljskoj. Poljaci će biti zadovoljni, Amerikanci takođe, a „patriot” će biti sam sebi svrha. Vojno, on se, što se tiče Rusa, može vrlo lako eskivirati. No, kao početak preseljavanja PVO instalacija iz Nemačke u države bivšeg Varšavskog ugovora, ovo će sigurno biti predmet pažljive analize nadležnih u Moskvi.
Jer, šta ide posle „patriota”? I zašto? I protiv koga?
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 28.05.2010.]
