Izvor: Vostok.rs, 10.Maj.2015, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh Kiril: Velika pobeda zahvaljujući hrabrosti i žrtvama 27 miliona ljudi
10.05.2015. -
„Nesumnjivo je da se taj dan, 6. maj 1945. godine, Božijom voljom poklopio sa Vaskrsom i da je od strane celog našeg naroda bio doživljen kao Dan pobede“, – istakao je Svjatjejši Patrijarh Kiril u svojoj besedi nakon bogosluženja na dan praznovanja Svetog velikomučenika Georgija Pobedonosca 6. maja 2015. g. na Poklonoj gori. „Znamo i to da je 9. maja bila potpisana kapitulacija Nemačke. Nijedan narod nije na oltar pobede prineo 27 miliona života. I danas se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tih 27 miliona obraća nebesima za pravdu kada neko pokušava da ukrade njihov podvig i njihovu pobedu. Mi nikada nećemo zaboraviti da je upravo naš narod slomio kičmu strašnom neprijatelju, pred kojim je ustuknula cela Zapadna Evropa i koji je bio slomljen samo zahvaljujući hrabrosti i žrtvama 27 miliona ljudi, iako nas je višestruko prevazilazio po vojnoj snazi, organizaciji i međunarodnoj podršci“.
„Pobeda u Velikom otadžbinskom ratu – to je Božije čudo. Dovoljno je zamisliti da je bukvalno na samo nekoliko kilometara od mesta gde mi stojimo bio neprijatelj i da nije uspeo da uđe u Moskvu. Isti onaj neprijatelj koji je pokorio svu Evropu i koji je bio savršeno naoružan i obučen! Naravno, mi se poklanjamo pred podvigom naših vojnika i celog naroda koji je stao u zaštitu Moskve i čitave Rusije. Sa ljudske tačke gledišta, nemoguće je do kraja objasniti tu pobedu. I Crkva, koja gleda na istoriju čovečanstva kroz prizmu religiozne percepcije života, svedoči o tome da je pobeda u Velikom otadžbinskom ratu bila čudo Božije. Međutim, čuda se nikad ne dešavaju tek tako. Nikada se to čudo ne bi dogodilo da nisu milioni ljudskih života dati za pobedu, da se ceo naš narod nije napregao, dajući poslednje atome snage kako bi pobedio neprijatelja. I milošću Božijom mi smo ga pobedili.
I uopšte nije slučajno što je rat završen na Vaskrs i na praznik Svetog velikomučenika i Pobedonosca Georgija. Kako predivno mi tog svetitelja nazivamo, ne samo velikomučenikom već i Pobedonoscem, onim koji donosi pobedu. Ne samo zato što je on izvojevao pobedu nad zlom, pobedu nad svojim mučiteljima početkom 4. veka, budući mučen po naredbi cara Dioklecijana, poslednjeg rimskog cara koji je progonio hrišćane, već i zbog toga što se za njegovo ime vezuju mnoge pobede. I predivno je što se na grbu Moskve nalazi njegov lik.
Verujemo da se i pobeda u Velikom otadžbinskom ratu samim tim desila njegovim molitvama za mnogostradalni narod naš, koji je tokom prve polovine 20. veka prošao strašnim putevima krvoprolića, građanskih sukoba, revolucija i ratova. Narod koji je tako brižno čuvao veru, tu veru je naizgled potpuno izgubio, i trebalo se prepustiti tim opakim gromovima rata, kako bi pravoslavna vera na trenutak vaskrsla u srcima ljudi. Mnogi vojnici su išli u boj sa imenom Božijim. Koliko njih je u uniformi nosilo 90-i Psalam, koji su pažljivo ušivale u vojničke bluze njihove majke, žene i sestre! Naš narod je pobeđivao molitvom i verom. I tu žrtvu, i tu molitvu Gospod nije mogao odbiti, i nevidljivo je Georgije Pobedonosac na svom belom konju zajedno sa našom vojskom ušao u pobeđeni Berlin.
I svaki put kada mi obavljamo bogosluženje u ovom hramu na Poklonoj gori, koja je toliko povezana sa našim pobedama – i 1812. g. nad Napoleonom, i 1945. g. nad drugim osvajačima – mi se posebno molimo Gospodu i Svetom velikomučeniku Georgiju da ne napuste našu otadžbinu, i da naš narod nikada ne napusti veru otaca, već da, oslanjajući se na nju, uzrasta duhovno i postane nepobediv“ – naglasio je Svjatjejši Patrijarh.
Sa ruskog Nataša Jeftić
pravoslavlje
.jpg)
